Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Biserke Živanović, Spomenke Zarić i Jasminke Stanojević, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Zečević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Stan“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Goran Stanivuković, advokat iz ..., radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3450/20 od 03.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 15.07.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3450/20 od 03.03.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3450/20 od 03.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P1 67/16 od 06.10.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno je da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu kod tuženog od strane bivšeg direktora tuženog BB, tako što je bez osnovanog razloga, dana 21.05.2013. godine bio podvrgnut unutrašnjoj kontroli provere zloupotrebe prava na korišćenje bolovanja, kao i zato što mu je rešenjem tuženog br. .. od 23.07.2013. godine nezakonito otkazan ugovor o radu, a rešenjem tuženog br. .. od 16.08.2013. godine tužilac je nezakonito upućen na plaćeno odsustvo, a od strane bivšeg direktora VV, na taj način što mu protivzakonito nije isplaćen deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2012. godinu, kao i zato što mu krajem 2011. godine i u toku 2012. godine nisu davani radni zadaci u skladu sa njegovom stručnom spremom i radnim sposobnostima i protivzakonito mu je obustavljena isplata 2/3 zarade za mesec februar 2013. godine. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu usled pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede prava ličnosti, dostojanstva, časti i ugleda u iznosu od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.10.2020. godine do isplate, a stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 426.750,00 dinara, sa zateznom kamatom od dana izršnosti do isplate. Tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi.

Dopunskim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu od 28.10.2020. godine tuženi je obavezan da tužiocu na ime naknade troškova postupka pored dosuđenog iznosa, isplati iznos od 19.000,00 dinara, sa zateznom kamatom od dana izvršnosti rešenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3450/20 od 03.03.2021. godine, odbijene su žalbe tuženog i tužioca i potvrđena je presuda Višeg suda u Novom Sadu P1 67/16 od 06.10.2020. godine i dopunsko rešenje istog suda od 28.10.2020. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018, 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačenja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP u ovom slučaju nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačenjem sudske prakse i novim tumačenjem prava u pogledu primene člana 6. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, br. 36/10), kojim je definisan pojam zlostavljanja i izvršioca zlostavljanja. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi sa članom 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, br. 36/2010), spor zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom je radni spor. Stavom 5. istog člana propisana je shodna primena Zakona o parničnom postupku u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, ukoliko Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila.

Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nije predviđeno da je u ovoj vrsti sporova revizija uvek dozvoljena, a odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.11.2019. godine i preinačena 24.08.2020. godine. Pobijana vrednost predmeta spora je 200.000,00 dinara. Prvostepena presuda je doneta 06.10.2020. godine, a dopunsko rešenje o troškovima postupka je doneto 28.10.2020. godine. Drugostepena presuda doneta je 03.03.2021. godine.

Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić