U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Zdjelar, advokat u ..., protiv tuženog JKP „Čistoća“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1989/19 od 18.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 04.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1989/19 od 18.02.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1989/19 od 18.02.2020. godine u pobijanom delu odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 422/17 od 05.03.2019. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se poništi rešenje tuženog broj ... od 27.01.2017. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu sa aneksima 1-5, da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i iskustvu i obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove postupka sa zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitne povrede postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Troškove odgovora je tražio i opredelio.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se konkretno ne ukazuje, niti poziva na zakonski osnov na kome je zasnovana tvrdnja o učinjenim bitnim povredama Zakona o parničnom postupku. Po odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, revizija se u konkretnom slučaju ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog od 31.05.1999. godine i prema poslednjem aneksu ugovora o radu bio je raspoređen na poslove ... . Uglavnom je radio drugu smenu od 13,00 do 20,00 časova. Kod tuženog postoji obaveza evidentiranja dolaska i odlaska sa rada na glavnom ulazu/izlazu putem RF kartice koju je tužilac posedovao i bio upoznat sa obavezom i načinom evidentiranja. Na teretnom ulazu/izlazu čitač kartica ne postoji, već se nalaze portiri. Dana 08.12.2016. godine, 09.12.2016. godine i 15.12.2016. godine, tužilac je evidentirao dolazak na posao pre otpočinjanja druge smene, ali je bez odobrenja predpostavljenog, krug poslodavca napustio pre isteka radnog vremena evidentirajući ili bez evidentiranja izlaska. Pre otkaza ugovora o radu tužilac je upozoren da je njegovo postupanje suprotno članu 7. tačka 23. Ugovora o radu što je otkazni razlog.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava iz člana 179. stava 3. tačke 8. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' broj 24/05...75/14) ocenili da tužbeni zahtev nije osnovan.

Odredbom člana 179. stava 3. tačka 8. Zakona o radu propisano je da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje propisanu radnu disciplinu odnosno ako zbog takvog ponašanja ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Revizijskim navodima tužilac ukazuje da je pogrešno primenjeno materijalno pravo imajući u vidu da se radno pravni delikt može počiniti samo vinošću i uračunljivošću zaposlenog. Po mišljenju revidenta nije cenjen nalaz i mišljenje veštaka koji ukazuje da je usled hipoglikemijske krize nastupilo takvo psihofizičko stanje koje je za posledicu imalo krizu svesti i nemogućnost svesnog i kontrolisanog postupanja tužioca.

Neosnovani su navodi revizije kojima se osporava pravilna primena materijalnog prava. U konkretnom slučaju nalaz i mišljenje veštaka ukazuju na moguće posledice hipoglikemijske krize, što nije dokaz da su posledice u vidu krize svesti nastupile kod tužioca i to u danima kada je bez dozvole nadređenog (čiji je potpis na propusnici falsifikovan) izlazio ranije sa posla. Po pravilnoj oceni drugostepenog suda tužilac nije dokazao da je kritičnih dana imao hipoglikemijske krize, jer ih nije pominjao ni radnicima obezbeđenja prilikom izlaska, niti u izjavi od 16.12.2016. godine.

Saglasno navedenom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je u konkretnom slučaju tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Tuženom nisu dosuđeni troškovi odgovora na reviziju jer ovi troškovi nisu bili u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku nužni za vođenje parnice.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić