U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Radović, advokat iz ..., protiv tuženog NBGP Properites doo iz Novog Beograda, koga zastupa Sanja Carević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5403/13 od 21.01.2015. godine, u sednici održanoj 09.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5403/13 od 21.01.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2818/11 od 02.02.2012. godine, stavom prvim izreke, poništeno je rešenje direktora tuženog broj ... od 09.06.2009. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj ... od 25.06.2008. godine, pa je obavezan tuženi da tužilju vrati na rad i rasporedi na radno mesto ... . Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 55.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka preko dosuđenog iznosa od 55.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5403/13 od 21.01.2015. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke (rešenje o troškovima postupka) i odbijena kao neosnovana žalba tuženog. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova nastalih u postupku po žalbi isplati 54.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 399. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09, 36/11,72/11), koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona pa nema ni povrede iz člana 361. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu ... u sektoru ... na osnovu ugovora o radu broj ... od 25.06.2008. godine u hotelu „...“. Dana 13.04.2009. godine tužilja, čije radno mesto je bilo za pultom ... tuženog, zamolila je zaposlenog kod tuženog, da uskršnju dekoraciju smeštenu na pultu preko puta ... gde je stajala tužilja premesti na njen pult, što je zaposleni učinio. Ovu uskršnju dekoraciju tužilja je odnela u back office - sa glavnog pulta u kancelariju iza ... . Radi se o aranžmanu - saksiji sa plastičnim jajima i perjem neznatne vrednosti. Tužilja je dana 27.04.2009. godine vratila tuženom uskršnju dekoraciju. Ceo događaj snimljen je video kamerom. Tuženi je za ovaj događaj saznao pregledom snimka 14.04.2009. godine. Tuženi je otkazao ugovor o radu tužilji rešenjem broj ... od 09.06.2009. godine zbog povrede radne obaveze propisane Pravilnikom o radu i ugovorom o radu koja se sastoji u neosnovanom pribavljanju materijalne koristi na radu ili u vezi sa radom iz člana 43. stav 1. tačka 2. alineja 13. Pravilnika o radu tuženog odnosno člana 13. tačka 2. alineja 13. ugovora o radu zaposlene broj ... od 25.06.2008. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odlučili usvajanjem tužbenog zahteva za poništaj rešenja o otkazu, uz osnovan zaključak da tužilja nije učinila povredu radne obaveze iz člana 43. stav 1. tačka 2. alineja 13. Pravilnika o radu tuženog i radne obaveze iz člana 13. tačka 2. alineja 13. ugovora o radu od 25.06.2008. godine - neosnovano pribavljanje materijalne koristi na radu ili u vezi sa radom.

Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da se navedeni zaključak sudova zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Prema članu 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ broj 24/05), važećem u spornom periodu, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Pravilnikom tuženog i Ugovorom o radu zaključenim između tužilje kao zaposlene i tuženog kao poslodavca, između ostalog bilo je propisano da, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu u slučaju da zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze neosnovanog pribavljanja materijalne koristi na radu ili u vezi sa radom - krađa, iz kog razloga je tužilji otkazan ugovor o radu donošenjem rešenja od 09.06.2009. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, radnja izvršenja je obavezan element bića svake povrede radne obaveze kao i krivičnog dela, pa ukoliko nema radnje izvršenja nema ni povrede radne obaveze (dela) koja bi se zaposlenom mogla pripisati u odgovornost i staviti na teret. Polazeći od opisa bića povrede radne obaveze „neosnovano pribavljanje materijalne koristi“ na radu ili u vezi sa radom - krađa proizlazi da povreda te radne obaveze nužno i pre svega pretpostavlja da je izvršena radnja - prisvajanja odnosno oduzimanje tuđe stvari (u ovom slučaju stvari poslodavca od strane zaposlenog). U tom smislu, pojam oduzimanja tj. prisvajanja, kao obavezni element bića povrede radne obaveze, treba shvatiti kao potpuno prekidanje moći faktičkog raspolaganja sa stvari poslodavca čiji je on vlasnik i zasnivanje faktičkog raspolaganja sa stvari od strane onog ko čini prisvajanje (zaposlednog) ali i ponašanje zaposlenog sa tako oduzetom stvari kao da je u njegovom vlasništvu (iznošenje iz prostorija, korišćenje takvom stavri na način na koji bi to činio vlasnik..).

U konkretnom slučaju prisvajanje nije izvršeno, jer tuženi kao poslodavac nije bio lišen državine uskršnje dekoracije budući da je ona i dalje ostala u poslovnim prostorijama tuženog, a tužilja je nakon premeštanja vratila uskršnju dekoraciju tuženome. S toga, premeštanje uskršnje dekoracije tužilje u konkrentom nema karakter oduzimanja (prisvajanja), a time ni deposediranja tuženog, pa nema ni radnje tužilje koja bi se mogla kvalifikovati kao povreda radne obaveze povodom navedenog događaja, a time ni njene odgovornosti.

Imajući u vidu navedeno, otkazni razlog propisan članom 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu nije nastao, usled čega je rešenje o otkazu ugovora o radu pravilno poništeno kao nezakonito.

Kako se i ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 405. ZPP (''Sl. glasnik RS'' br. 125/04, 111/09, 36/11,72/11) odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić