.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2567/2019
24.12.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Bogdanović, advokat iz ..., protiv tuženog AMS osiguranje A.D.O. iz Beograda, čiji je punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 101/19 od 01.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 24.12.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 101/19 od 01.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P1 224/18 o d 26.09.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog broj .. od 23.12.2015. godine, pa je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 188.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 101/19 od 01.03.2019. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom, s obzirom da je drugostepeni sud pravilno i potpuno primenio sve odredbe procesnog zakona koje su bile od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Drugostepeni sud je ocenio žalbene navode od značaja i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima procenitelja štete na imovini i stvarima III i njegovo mesto rada je u ... . Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog – prečišćen tekst broj 307 od 23.06.2014. godine, sistematizovano je radno mesto tužioca u Službi za prijem i procenu štete, u Sektoru za prijavu, procenu i likvidaciju štete, sa utvrđenim opisom poslova radnog mesta procenitelja štete III, ali u Pravilniku nije naveden broj izvršilaca radnih mesta kod tuženog. Tuženi je doneo Odluku br. 584 dana 10.12.2015. godine, kojom je izmenio prethodnu Odluku o broju izvršilaca br. 308 od 23.06.2014. godine i broj izvršilaca radnog mesta procenitelja štete III u Sektoru i Službi gde je tužilac radio, smanjen je sa šest na pet zaposlenih. Kako je na dan 22.12.2015. godine na istom radnom mestu bilo ukupno šest izvršilaca, tužiocu je osporenim rešenjem od 23.12.2015. godine otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, usled smanjenja obima posla i smanjenja broja izvršilaca navedenog radnog mesta.
Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu, kao nezakonito i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Za svoje odluke, nižestepeni sudovi su dale jasne, potpune i pravilne razloge koje prihvata i revizijski sud.
Članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako je za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nije nastupio otkazni razlog iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, budući da pre uvođenja tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, tuženi poslodavac nije izmenio svoj akt o sistematizaciji poslova kojim bi opravdao razloge koji u doveli do prestanka potrebe za radom tužioca. Naime, tuženi je 10.12.2015. godine doneo Odluku o izmeni broja izvršilaca radnog mesta procenitelje štete III sa 6 na 5 izvršilaca i nakon toga osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 23.12.2015. godine, i to u situaciji kada Pravilnik tuženog o sistematizaciji poslova ne sadrži potreban broj izvršilaca radnog mesta procenitelje štete III, a novom Odlukom se broj izvršilaca navedenog radnog mesta smanjuje. Dakle, Odluka predstavlja sastavni deo Pravilnika i opšti akt poslodavca, koji po članu 196. Ustava Republike Srbije, stupa na pravnu snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja. Odluka tuženog od 10.12.2015. godine nije objavljena na oglasnoj tabli poslodavca i samim tim nije stupila na pravnu snagu, pa stoga Pravilnik i Odluka, kao opšti akti, ne mogu biti osnov za donošenje pojedinačnog akta - osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu. Suprotno revizijskim navodima, u postupku rešavanja viška zaposlenih, poslodavac je u obavezi da opravda svoje tehnološke, ekonomske i organizacione potrebe kroz akt o sistematizaciji, kojim utvrđuje potreban broj izvršilaca određenog radnog mesta u odnosu na prethodni akt, kao i da u slučaju smanjenja broja izvršilaca radnog mesta, primeni kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih, a rešenje o otkazu ugovora o radu mora da sadrži konkretne razloge usled kojih je zaposleni na koga se rešenje odnosi proglašen tehnološkim viškom, kako bi se mogla oceniti njegova zakonitost primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. S obzirom da tuženi nije postupio na navedeni način i nije kroz svoj opšti i pojedinčni akt opravdao razloge koji su doveli do prestanka radnog odnosa tužioca, rešenje o otkazu ugovora o radu je pravilno poništeno kao nezakonito, a tuženi je u obavezi da tužioca vrati na rad primenom člana 191. stav 1. istog Zakona.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
