U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom, jer su u drugostepenoj presudi ocenjeni bitni žalbeni navodi u smislu člana 396. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje AA i VV su kod tuženog obavljale poslove radnog mesta ..., a tužilja BB poslove radnog mesta ... Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod tuženog od 01.12.2014. godine bila su predviđena radna mesta na kojima su tužilje radile. Pravilnikom o radu od 15.01.2015. godine, koji je objavljen na oglasnoj tabli tuženog 16.01.2015. godine, predviđeno je da će se određivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba vršiti u skladu sa tim Pravilnikom i zakonom, na osnovu kriterijuma rezultata rada zaposlenog (član 27.), da se rezultati rada zaposlenog utvrđuju na osnovu kvaliteta obavljenog posla, poštovanja rokova, ostvarenog učinka, odgovornosti, zalaganja, kreativnosti i samostalnosti na radu, ostvarenim uštedama, inovacijama, nagradama i priznanjima i dužini neplaćenih odsustava (član 28.). Vrednovanje osnova iz člana 28. Pravilnika vrši neposredni rukovodilac na način predviđen članom 29. stav 1. i 2., a samo u slučaju da zaposleni ostvare jednake rezultate rada, određivanje viška zaposlenih se vrši primenom dopunskih kritgerijuma sadržanih u članu 30. istog pravilnika. Dana 16.11.2016. godine, neposredni rukovodilac tužilja je izvršio ocenu njihovog rada i još 10 zaposlenih na radnim mestima ... i ..., u smislu čl. 27., 28. i 29. Pravilnika o radu, i tužilje su ocenjene nižim ocenama u odnosu na ostale izvršioce, tako što je tužilja BB ostvarila zbirnu ocenu 21, tužilja VV 18 i tužilja AA 20. Dana 23.11.2016. godine donet je Predlog programa za rešavanje viška zaposlenih, koji je dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje i reprezentativnim sindikatima, koji su se o istom izjasnili. Nakon toga, 09.12.2016. godine donet je Program rešavanja viška zaposlenih, koji je po sadržaju identičan predlogu programa, a kojim je navedeno da je došlo do smanjenja obima proizvodnje i ekonomskih promena usled redukovanja prihoda od prodaje, što ugrožava likvidnost društva; da je tuženi 31.10.2016. godine imao ukupno 449 zaposlenih, od kojih 13 na određeno vreme, i da su primenjeni kriterijumi iz čl. 27. – 30. Pravilnika o radu prilikom utvrđivanja zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, i to osnovni i dopunski kriterijumi. Utvrđeno je da je prestala potreba za radom 97 zaposlenih, od kojih je za 86 radnopravni status rešen merom nepunog radnog vremena, a za 11 zaposlenih, među kojima su i tužilje, određena je mera prestanka radnog odnosa. Tuženi je rezultate ocenjivanja izvršenog 16.11.2016. godine inkorporirao u Program rešavanja viška zaposlenih, tako što je na osnovu tih rezultata i ocenjivanja utvrđeno koji su zaposleni za čijim radom je prestala potreba. U vreme donošenja programa, radna mesta ... i ... nisu bila ukinuta, već je bio smanjen broj izvršilaca. Pobijanim rešenjima od 12.12.2016. godine tužiljama je prestao radni odnos kao tehnološkom višku, i isplaćena im je otpremnina.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižesetepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja da se ponište kao nezakonita rešenja kojima im je prestao radni odnos i tuženi obaveže da ih vrati na rad.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da su pobijana rešenja doneta u skladu sa odredbama čl. 179. stav 5. tačka 1., 185. i 186. Zakona o radu i čl. 27. – 30. Pravilnika o radu kod tuženog, jer je postojao opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, da tužiljama prestane radni odnos kao tehnološkom višku, usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca, zbog kojih je došlo do smanjenja obima poslova koje su obavljale. Pravilnikom o oraganizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 01.11.2014. godine, kojim je utvrđena organizacija i sistematizacija radnih mesta kod tuženog bili su predviđena radna mesta ... i ..., na kojima su radile tužilje, ali nije bio naveden broj izvršilaca, kao ni bilo kojih drugih radnih mesta, a tuženi je odluku koji su radnici tehnološki višak doneo na osnovu ocenjivanja primenom kriterijuma sadržanih u Pravilniku o radu od 15.01.2015. godine. Utvrđeno je da su tužilje bile ocenjene od strane neposrednog i višeg rukovodioca, u skladu sa odredbama pravilnika, i njihov ukupan zbig ocena bio je manji od ostalih izvršilaca na istim radnim mestima, a nije bila zakonska obaveza tuženog da rezultate ocenjivanja rada zaposlenih stavi na oglasnu tablu, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud, jer zakonitost otkaznog rešenja nije uslovljena saznanjem zaposlenog o ocenjivanju rezultata rada prilikom primene potpisanih kriterijuma za utvrđenje za čijim je radom prestala potreba. Takođe, sud nije ovlašćen da ceni da li je poslodavac pravilno ocenio zaposlene u postupku koji je prethodio donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu. Zato je tužbeni zahtev tužilja za poništaj rešenja kojima im je otkazan ugovor o radu pravilno odbijen kao neosnovan, i tuženi nije u obavezi da ih vrati na rad, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Suprotno revizijskim navodima, otkazna rešenja tužilja ne čini nezakonitim to što je ocenjivanje rada tužilja izvršeno 16.11.2016. godine, predlog programa za rešavanje viška zaposlenih donet 23.11.2016. godine, a Program rešavanja viška zaposlenih 09.12. iste godine. Kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud, tuženi je ocenjivanje rada zaposlenih izvršio u skladu sa odredbama Pravilnika o radu iz 2015. godine, prema kriterijumima koji su sadržani u Programu rešavanja viška zaposlenih, pa se revizijom neosnovano ukazuje da su ti kriterijumi mogli biti primenjeni tek nakon objavljivanja Programa rešavanja viška zaposlenih. Poslodavac je u obavezi da u skladu sa propisanim kriterijumima za utvrđenje viška zaposlenih iz programa utvrdi njihov konkretan broj, kvalifikacionu strukturu, godine staža i staža osiguranja i poslove koje zaposleni koji su višak obavljaju, iz čega proizilazi da se propisani kriterijumi za utvrđenje viška zaposlenih mogu primeniti na osnovu ocene ostvarenih rezultata rada zaposlenih date za period koji prehodi datumu objavljivanja programa rešavanja viška zaposlenih. S obzirom da je utvrđeno da je tuženi postupio u svemu u skladu sa odredbom člana 155. Zakona o radu prilikom donošenja programa rešavanja viška zaposlenih, suprotno revizijskim navodima proizilazi da su pobijana otkazna rešenja zakonita.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić