.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3219/2020
25.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Zgerđa, advokat iz ..., protiv tuženog JKP za prevoz putnika „Autotransport – Pančevo“ iz Pančeva, čiji je punomoćnik Saša Levnajić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2977/19 od 03.09.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 25.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2977/19 od 03.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 489/2015 od 03.07.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike zarade za rad nedeljom, za period od januara 2014. godine do oktobra 2015. godine, kao i na ime razlike naknade za ishranu u toku rada za period od jula 2015. godine do oktobra 2015. godine i na ime razlike regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od jula 2015. godine do oktobra 2015. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti do isplate, bliže označeno u sadržaju ovog stava. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na iznose manje isplaćene zarade iz stava prvog izreke presude obračuna i uplati razliku poreza i doprinosa nadležnoj filijali PIO Fonda u Pančevu. Stavom trećim izreke, deo tužbenog zahteva u kome je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na ime razlike zarade za prekovremeni rad za period od januara 2014. godine do oktobra 2015. godine isplati pojedinčano opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti do isplate, u iznosima bliže navedenim u ovom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2977/19 od 03.09.2020. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 489/2015 od 03.07.2015. godine, u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati razliku zarade za rad nedeljom za period od aprila 2015. godine zaključno sa oktobrom 2015. godine, razliku naknade za ishranu u toku rada i razliku regresa za korišćenje godišnjeg odmora za jul, avgust, septembar i oktobar 2015. godine sa zakonskom zateznom kamatom, i u delu stava drugog izreke koja se odnosi na obavezu uplate doprinosa nadležnoj filijali PIO Fonda Pančevo na osnovicu koju čine ista potraživanja, a žalba tuženog u ovom delu je odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 489/2015 od 03.07.2019. godine u preostalom delu stava prvog izreke, delu stava drugog izreke koji se odnosi na obavezu uplate doprinosa nadležnoj filijali PIO Fonda u Pančevu na osnovicu koju čini razlika zarade za rad nedeljom za period od januara 2014. godine zaključno sa martom 2015. godine, stavu trećem i četvrtom izreke i predmet u tom delu upućen istom sudu na ponovno suđenje. Stavom trećim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 489/2015 od 03.07.2019. godine u preostalom delu stava drugog izreke, kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca da se obračuna i uplati razlika poreza i tužba tužioca u tom delu je odbačena.
Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovoj parnici tužilac je tražio uplatu razlike manje isplaćene zarade za rad nedeljom, razliku zarade na ime naknade za ishranu u toku rada kao i razliku regresa za korišćenje godišnjeg odmora, pri čemu je tužilac podneskom od 06.05.2019. godine kao vrednost spora označio iznos od 50.568,13 dinara,
U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kada je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, niti je revizija podneta na osnovu člana 404. istog zakona, pa kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnaže presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
