Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac se nalazio u radnom odnosu kod tužene na osnovu ugovora o radu zaključenog 04.05.2007. godine kojim je raspoređen da obavlja poslove profesora ... . Rešenjem direktora tužene broj .. od 09.07.2018. godine tužiocu je prestao radni odnos zbog izrečene disciplinske mere prestanka radnog odnosa, zato što se dana 26.01.2018. godine na šestom času ... u učionici broj .. kod tužene na neprimereni način obratio učenicima BB i VV tako što je BB rekao: „da postoji jedna ku.va u razredu ti bi rekla to nisam ja, što znači da si ti ku.va“, da se profesor okrenuo ka VV i rekao: „ni ti nisi bolja isto si to“, a VV je rekao: „Zašto se smeješ ništa nisi bolja od nje“, a to je rekao posle rečenice upućene BB koja glasi: „Ako sad ja kažem vama da postoje dve ku.ve u odeljenju da li bi to odmah značilo da ste to vi“, čime je izvršio povredu zabrane iz člana 112. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pod nazivom „povreda zabrane-zabrana ponašanja koja vređa ugled, čast i dostojanstvo“. Ovo je tužilac učinio kritičnom prilikom na času u popodnevnoj smeni koji je započeo u 17.50 i trajao do 18.35 kada je izlagao gradivo prikazivanjem prezentacije koje su pravili sami učenici i napomenuo da postoje tehničke greške ali da učenici na to da ne treba da obraćaju pažnju i da se za vreme prezentacije učenica VV okrenula prema BB, i obe su se smejale uočenim greškama, pa je tužilac reagovao rečima: „Vi ste svi nepismeni“ a učenica BB odgovorila da nije u redu da tako govori za sve učenike, nakon čega se tužilac obratio koristeći reči na koje tužena ukazuje u obrazloženju osporenog rešenja, povredivši na taj način zabranu iz člana 112. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Tužilac je protiv ovog rešenja o prestanku radnog odnosa od 09.07.2018. godine izjavio žalbu Školskom odboru. O toj žalbi ovaj organ tužene nije odlučivao o čemu je tužena i obavestila tužioca. Nakon toga, dana 20.08.2018. godine, direktor tužene doneo je rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu sa danom 20.08.2018. godine zbog povrede zabrane iz člana 112. navedenog Zakona. Ovo rešenje stavljeno je van snage po žalbi tužioca, rešenjem direktora od 23.08.2018. godine sa obrazloženjem da o podnetoj žalbi Školski odbor nije odlučivao, pa je rešenje broj .. od 09.07.2018. godine postalo konačno i tužiocu kao zaposlenom po ovom rešenju prestao radni odnos.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa, jer je pravilno utvrdio da je tužilac odgovoran za povredu zabrane iz člana 112. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, propisano je da poslodavac zaposlenom može otkazati ugovor o radu ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, dok je odredbom člana 112. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano da je zabranjeno svako ponašanje zaposlenog prema detetu, učeniku i odraslom ... kojim se vređa ugled, čast i dostojanstvo. Dakle, navedenim posebnim propisima regulišu se prava obaveze i odgovornosti zaposlenih u obrazovnim i vaspitnim ustanovama kojima je zabranjeno svako ponašanje zaposlenog prema detetu, učeniku i odraslom kojim mu vređa ugled, čast i dostojanstvo ličnosti, pri čemu kada se ima u vidu da je tužilac obavljao poslove profesora u gimnaziji da je njegova profesija vezana za obrazovanje i vaspitanje dece, isti je morao znati da je ovako njegovo ponašanje nedostojno u odnosu na učenike i da je suprotno samoj suštini pedagoško-vaspitno-obrazovnog rada i da je ono zabranjeno, ali i pored toga se učenicima obraćao na času nedopuštenim rečima čime je učinio povredu zabrane propisane članom 112. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja za koje mu je pravilno izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno nižestepeni sud zaključuje da je u pravilno sprovedenom postupku nesumnjivo utvrđeno postojanje odgovornosti tužioca za povrede koje su mu stavljene na teret i da je na osnovu pravilno utvrđenih činjenica, tužilac svojim ponašanjem kritičnom prilikom ostvario zabranjenu posledicu upućujući učenicama tužene reči koje vređaju ugled, čast i dostojanstvo pa i ovaj sud nalazi da je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu pravilno i na zakonu zasnovano.

U reviziji se ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi i koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda pa kako se njima ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost nižestepene odluke Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci ove presude.

Pravilna je i odluka u delu o troškovima i u tom delu doneta je pravilnom primenom 154. i 155, a u vezi člana 165. ZPP.

Kako je revizija tužioca odbijena to tužiocu ne pripadaju troškovi revizijskog postupka.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić