Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je odgovorila na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji je rešenjem broj .. od 21.02.2012. godine otkazan ugovor o radu uz obrazloženje da je na dan 12.12.2013. godine neovlašćeno izvršila isplatu iznosa od 500 evra i to na način bliže opisan u rešenju o otkazu ugovora o radu.Tužilja je radila u ekspozituri u ulici ... na ..., kao koordinator, odnosno zamenik šefa. U odsustvu šefa ekspoziture bila je zadužena za organizaciju rada. Dana 12.12.2013. godine dok je radila na šalteru banke prišla joj je BB sa zahtevom da uplati veću količinu novca. Ona je ranije imala otvoren račun kod tužene i tog dana je uplatila 46.000 evra. Tužilju je u tom momentu na privatni mobilni telefon pozvala njena poznanica i dugogodišnji klijent banke VV i zamolila je da joj hitno napravi nalog za isplatu 500 evra i da će ona doći kasnije. Tada je tužilja skinula 500 evra, umesto sa njenog deviznog računa, sa računa BB i čekala da dođe klijentkinja VV kako bi fizički uzela 500 evra. Tužilja je koristila operaciju „copy – paste“ umesto da uđe u stanje VV i sa njenog računa uzme 500 evra. Posle toga je BB tražila da joj napiše stanje na računu i ona je napisala stanje koje je umanjeno za ovih 500 evra. Tužilja je VV iznela sama novac, jer je ova imala problem sa parkiranjem ispred ekspoziture. BB je došla da izvrši reklamaciju kada tužilja nije bila u smeni i neko drugi joj je pokazao potpisan nalog za koji potpis je klijentkinja tvrdila da nije njen. U postupku je sud utvrdio, putem komisije sudskih veštaka specijalista, neuropsihijatara dr Vesne Bućan, dr Zorana Đurića i dr Cvijetina Uroševića da je tužilja 57-godišnjakinja koja je ocenjivana dobrim ocenama i nije imala nikakvih problema prilikom izvršavanja svojih zadataka, već je naprotiv izložena čestom vređanju u radnoj sredini, nipodaštavanju i ignorisanju. Veštaci su ukazali na postojanje medicinske dokumentacije od strane lekara endokrinologa zbog poremećaja funkcija štitne žlezde i na kraju dali mišljenje, imajući u vidu sve navedene podatke o vršenju psihološkog pritiska- mobinga koji je kontinuirano narušavao lični i profesionalni integritet tužilje odnosno njene ličnosti. Tužilja, kada je napravila grešku na poslu, nije bila motivisana racionalnim postupanjem, a koje je iniciralo otkaz ugovora o radu, te nije bila sposobna da shvati značaj svojih postupaka na poslu, kao i da kontroliše iste, odnosno bila je bitno smanjene sposobnosti upravljanja svojim emocijama i postupcima. Navedeno stanje uzrokovano je depresivnom epizodom nepsihotičnog karaktera, ali teškog stepena, kao i prisustvo posttraumatskog stresnog poremećaja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje pošto je zaključio da je tužilja dana 12.12.2013. godine sa deviznog računa vlasnika klijenta banke BB neovlašćeno izvršila isplatu iznosa od 500 evra, jer je navedenu transakciju izvršila bez prethodnog zahteva i bez prisustva klijenta BB i isplatni nalog nije parafirala niti je overila pečatom kao zaposleni koji je obradio nalog, isplatni nalog nije dala drugom zaposlenom u ekspozituri na obaveznu kontrolu, te je na kraju smene parafirala i overila sve izveštaje iako nije izvršila kontrolu blagajničke dokumentacije. I pored medicinske dokumentacije koju je tužilja dostavila uz tužbu i koja je bila predmet veštačenja, prvostepeni sud je našao da je tužilja kriva za učinjenu povredu radne obaveze i da je bila svesna posledica istih.

Drugostepeni sud je, na osnovu odredbe člana 383. stav 3. Zakona o parničnom postupku održao raspravu, ponovio dokaze čitanjem pismenih dokaza i na osnovu rezultata izvedenih dokaza utvrdio činjenično stanje na koje je primenio odredbu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu i tužbeni zahtev tužilje usvojio u celosti.

Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio da tužbeni zahtev tužilje usvoji u celosti.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 75/14) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu, kao i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Tačkom 11. stav 1. alineja 2. Aneksa ugovora o radu je propisano da povrede radne obaveze na osnovu kojih se može otkazati ugovor o radu su neblagovremeno, nesavesno, nemarno izvršavanje poslova, odnosno izvršavanje poslova suprotno zakonu, propisima i aktima banke, kao i povrede radne obaveze definisane tačkom 11. stav 1. alineja 5. Aneksa ugovora o radu postupanje zaposlenog koje nije u skladu sa pravilima ponašanja i profesionalne etike banke, procedurama, pravilima, uputstvima, instrukcijama, odlukama nadležnih organa i drugog akta banke.

Iz navedene odredbe sledi da se samo uračunljivom licu može otakazti ugovor o radu zbog povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline. Krivica je psihički odnos učinioca prema svom delu koji se ogleda u postojanju svesti (predstave) o preduzetoj radnji (činjenja ili nečinjenja), uzrokovanoj posledici (kao promeni u spoljnom svetu) i uzročnom odnosu između njih u smislu postojanja volje, htenja ili samo pristajanja u odnosu na proizvedenu posledicu. Pretpostavka krivice je uračunljivost. To znači da je za postojanje krivice potreban zdrav, normalan psihički aparat kod učinioca kažnjivog dela. Takav psihički status mora da postoji u vreme preduzimanja protivpravne radnje i to upravo u odnosu na tu radnju. Samo onom licu koje je bilo uračunljivo i koje je svesno preduzelo protivpravnu radnju, može se otkazati ugovor o radu. Za utvrđenje činjenice stanja uračunljivosti tužilje u vreme preduzimanja inkriminisanih radnji, sud ne raspolaže stručnim znanjem, pa je bilo neophodno da tu činjenicu utvrdi veštačenjem.

Neosnovano se revizijom pobija utvrđenje drugostepenog suda o bitno smanjenoj uračuniljivosti tužilje u vreme izvršenja povrede radne obaveze. Drugostepeni sud je pravilnom ocenom nalaza Komisije stalnih sudskih veštaka utvrdio da je kod tužilje u vreme izvršenja povrede radne obaveze postojala depresivna epizoda nepsihotičnog karaktera, ali teškog stepena, kao i stanje posttraumatskog stresnog poremećaja, koje je uslovilo bitno smanjenu sposobnost da shvati značaj svojih postupaka na poslu, kao i da upravlja svojim postupkcima, pa je pri izvršavanju radnog zadatka učinila grešku koja nije bila motivisana racionalnim postupanjem. Navedeno doprinosi težestepenom padu raspoloženja, praćenog redukcijom voljno nagonskih dinamizama i kognitivnih funcija, čime je usmerenost pažnje teško narušena.

Neosnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP kada je prihvatio nalaz Komisije veštaka neurosihijatara, koji nalaz u bitnom nije suprotan nalazu veštaka dr.sci.med, specijaliste psihijatrije Čeda Miljevića iz razloga što tuženi u okviru svojih procesnih ovlašćenja nije doveo u sumnju nalaze veštaka, niti okolnost da su činjenice dovoljno raspravljene.

Saglasno navedenom, odlučeno je kao u izreci na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Tuženi nije uspeo u revizijskom postupku, pa nema pravo na naknadu tih troškova koje je tražio i opredelio u reviziji, u smislu člana 153. i člana 154. ZPP. Tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić