U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja su revizijski navodi da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 7. i 8. ZPP, jer je drugostepeni sud odlučivao na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku, a bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije propisana kao revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. tog zakona. Drugostepeni sud je ocenio sve bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, pa nema ni bitne povreda postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu od 01.02.2008. godine na poslovima ... u ekspozituri u ... u Sektoru za .... Internim memorandumom banke od 17.01.2008. godine koji je upućen predsedniku Izvršnog odbora od strane BB (direktora Sektora za upravljanje ljudskim resursima) navedeno je da je taj Sektor 15.01.2008. godine obavešten od strane regionalnog rukovodioca o kršenju internih procedura tužilje na poslovima ... u ekspozituri ... . Disciplinska komisija tuženog je 17.01.2008. godine u sastavu: predsednik Izvršnog odbora, direktor Sektora za upravljanje ljudskim resursima i direktor Sektora poslovne mreže po prijavi regionalnog rukovodioca u postupku provere postojanja povrede radne obaveze utvrdila da je tužilja učinila više prekršaja procedure kojih je dužna da se pridržava, te da je dana 27.09.2007. godine izvršila isplatu novca pravnom licu na osnovu naloga za isplatu koji nije potpisan i pečatiran, isplatu novca pravnom licu po osnovu naloga za isplatu u koji nije unet datum valute, prijem više naloga za uplatu pazara bez potrebnog potpisa klijenta, prijem naloga za uplatu bez pečata pravnog lica, isplatu sa kreditne kartice na osnovu naloga koji nije potpisan, koristila nevažeće obrasce za menjačke poslove, kao i da je dana 12.11.2007. godine završila sa radom i napustila radno mesto a da prethodno nije prebacila novac iz menjačke u redovnu ..., zbog čega je opomenuta, ali je i pored opomene isto ponovila i sledećeg dana 13.11.2007. godine. Takođe je utvrđeno da tužilja ne popunjava niti potpisuje dnevnu listu rukovanja trezorom. Osporenim rešenjem tuženog od 10.04.2008. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog navedene učinjene povrede radne obaveze – nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza, a radni odnos kod tuženog je prestao dana 24.04.2008. godine. Pre donošenja navedenog rešenja o otkazu, tuženi je tužilji dostavio upozorenje od 21.02.2008. godine o postojanju razloga za otkaz, na koje se tužilja nije blagovremeno izjasnila, već je nakon prijema osporenog rešenja dostavila tuženom izjašnjenje od 05.05.2008. godine uz koje je dostavila izjašnjenje na upozorenje u kojima je priznala da je izvršila radnje koje su joj stavljene na teret u upozorenju i osporenom rešenju.

Navedenim ugovorom o radu članom 7. tačka 2. predviđeno je da će banka zaposlenom otkazati ugovor o radu u slučaju da za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na ponašanje zaposlenog i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene Pravilnikom o radu. Pravilnikom o radu tužene od 13.04.2007. godine, u članu 46. stav 1. tačka 1. predviđeno je da poslodavac može zaposlenom oktazati ugovor o radu u slučaju da zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze nezakonito, neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza. Pored toga članom 48. stav 1. Pravilnika predviđeno je da predsednik Izvršnog odbora banke može do saznanja o povredi radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline da dođe neposrednim uvidom ili obaveštenjem od drugog zaposlenog u banci, a ukoliko nije neposredno saznao za povredu radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline, postojanje povrede ili nepoštovanje radne discipline biće ispitivano i utvrđivano od strane disciplinske komisije. Procedurom zatvaranja dnevnog poslovanja ekspoziture tužene Banke utvrđene su detaljno obaveze ... .

Statutom tužene od 28.02.2007. godine u članu 22. stav 2. tačka 15. predviđeno je da Izvršni odbor banke odlučuje o radno pravnim pitanjima zaposlenih u banci u skladu sa propisima kojima se uređuje radni odnos, a članom 35. stav 1. da Banku zastupa i predstavlja predsednik Izvršnog odbora, pri čemu je dužan da pri preduzimanju pravnih radnji i zaključenju pravnih poslova u ime i za račun banke obezbedi potpis jednog člana tog odbora. Odlukom tuženog od 26.04.2007. godine o prenosu ovlašćenja za potpisivanje Banke predviđeno je da ugovore sa klijentima i drugu dokumentaciju po poslovima određenog Sektora, a na osnovu prethodne odluke nadležnog organa banke potpisuju u ime Banke uvek zajednički dva lica i to u Sektoru za upravljanje ljudskim resursima za ugovore o radu sa aneksima, rešenja, odluke, potvrde iz radnog odnosa i druga dokumenta, jedan potpisnik je direktor tog Sektora ili njegov zamenik, a drugi potpisnik je zajedno sa direktorom Sektora u kome zaposleni radi. Odlukom o organizaciji tuženog od 20.12.2007. godine u tački 2. alineja 8. predviđeno je da se u okviru Sektora za upravljanje ljudskim resursima obavlja izdavanje svih vrsta rešenja u vezi sa radnim odnosom koje predviđa Zakon o radu i upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilja svojom krivicom izvršila povrede radne obaveze, tako što je na radnom mestu ... 12.11.2007. godine završila sa radom i napustila radno mesto a da prethodno nije prebacila novac iz menjačke u redovnu ..., što je i pored opomene ponovila i sledećeg dana 13.11.2007. godine, niti je potpisivala dnevnu listu rukovanja trezorom, suprotno svojoj radnoj obavezi u skladu sa opisom poslova ... i Procedurom tuženog, čime je učinila povredu radne obaveze utvrđenu članom 46. tačka 1. Pravilnika o radu tužene, pa joj je zakonito otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 i 61/05) koji je bio u primeni u vreme izvršenja povrede. Postupak utvrđivanja odgovornosti tužilje za učinjene povrede radne obaveze sproveden je u skladu sa odredbama Zakona o radu i Opštim aktima tuženog. Predsednik Izvršnog odbora tužene je saznao za činjenice koje obrazuju otkazni razlog 17.01.2008. godine, pa je osporeno rešenje doneto 10.04.2008. godine u okviru roka propisanog članom 184. Zakona o radu u pogledu otkaznog razloga koji je nastupio 12. i 13.11.2007. godine, dok je u pogledu otkaznog razloga od 27.09.2007. godine istekao objektivni rok zastarelosti.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilna je ocena nižestepenih sudova da nije nastupila zastarelost otkaznog postupka u pogledu otkaznog razloga koji je nastupio 12. i 13.11.2007. godine. Naime, odredbom člana 184. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05) koji je važio u vreme izvršenja povrede, otkaz ugovora o radu iz člana 179. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza. U ovom slučaju za tuženog nije nastupila prekluzija u odnosu na mogućnost davanja otkaza ugovora o radu tužilji za navedene povrede, budući da je predsednik Izvršnog odbora tužene (Izvršni odbor odlučuje o radno pravnim pitanjima zaposlenih u banci u skladu sa propisima kojima se uređuje radni odnos) sazanje o činjenicama, radnjama koje su bile osnov za otkaz od 12. i 13.11.2007. godine, imao 17.01.2008. godine. Osporeno rešenje doneto je 10.04.2008. godine, pre proteka zakonskog roka od 3 meseca. Taj rok se računa do dana donošenja rešenja o otkazu, a za početak roka je merodavan datum saznanja lica koje u pravnom licu odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih. Zbog toga su neosnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u pogledu ocene i računanja roka zastarelosti otkaznog postupka, propisanog navedenom zakonskom odredbom.

Pravilnom primenom materijalnog prava nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i naknadu štete, jer je u postupku utvrđeno da je tužilja 12. i 13.11.2007. godine, svojom krivicom učinila povrede radnih obaveza iz člana 46. tačka 1. Pravilnika o radu u vezi člana 179. tačka 2. Zakona o radu. Navedenom zakonskom odredbom propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Suprotno navodima revizije, pravilna je ocena nižestepenih sudova da je tužilja nepoštujući propisane procedure banke učinila navedenu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom poslodavca, koja predstavlja otkazni razlog propisan u članu 46. tačka 1. Pravilnika o radu tužene i članu 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05), što osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu čini zakonitim. Za ovaj otkazni razlog prema odredbama Pravilnika o radu tužene dovoljno je da je zaposleni neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavao radne obaveze, pa je bez uticaja ukazivanje revidenta na razlikovanje lakih i teških povreda, jer tada važeće odredabe Zakona o radu nisu vršile gradaciju na teže i lakše povrede radnih obaveza.

Revizijskim navodima tužilje u preostalom delu osporava se ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno po članu 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić