Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Stošić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, radi naknade troškova regresa i ishrane u toku rada, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1538/2019 od 18.03.2020. godine, u sednici veća održanoj 01.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1538/2019 od 18.03.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1538/2019 od 18.03.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 br. 350/18 od 16.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nadležnosti, istaknut od strane tužene, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu, na ime naknade za ishranu u toku rada za period od 23.11.2013. godine do 15.03.2015. godine, isplati u pojedinačnim mesečnim iznosima ukupan iznos od 37.750,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po mesečnom dospeću i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 23.11.2013. godine do 15.03.2015. godine, isplati u pojedinačnim mesečnim iznosima ukupan iznos od 48.979,53 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po mesečnom dospeću. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1538/2019 od 18.03.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P1 350/18 od 16.04.2019. godine, u stavu drugom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, s obzirom na to da nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, predmet spora u ovom slučaju je potraživanje naknade regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade za ishranu u toku rada. Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev nalazeći da je tužiocu isplaćena tražena naknada kroz ukupan koeficijent za obračun i isplatu plata u javnim službama, što je u skladu sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br. 62/06...76/17), Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe od 21.03.2015. godine, Pravilnikom o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i praksom ovog suda, na osnovu čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP) i ocenio da je revizija tužioca nedozvoljena.

Prema članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je tužbu radi isplate naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova za regres za godišnjeg odmora podneo Osnovnom sudu u Bujanovcu dana 23.11.2016. godine. Podneskom od 26.03.2019. godine, tužilac je uredio tužbeni zahtev u skladu sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 86.731,34 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić