.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5214/2019
23.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mišo Dobrijević, advokat iz ..., protiv tužene „BB“ AD iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Todorović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6832/18 od 15.03.2019. godine, u sednici održanoj 23.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6832/18 od 15.03.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6832/18 od 15.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2605/17 od 15.03.2018. godine, ispravljenoj rešenjima istog suda od 03.05.2018. godine i 20.06.2018. godine, u prvom stavu izreke, utvrđeno da je odredba člana 2. stav 2. ugovora o stambenom kreditu ... .../... zaključenog 20.06.2006. godine između stranaka, a koja glasi: „banka zadržava pravo promene kamatne stope tj. banka može do konačnog izmirenja svih obaveza korisnika kredita po ovom ugovoru bez zaključenja posebnog aneksa menjati visinu kamatne stope iz prethodnog stava u skladu sa aktima poslovne politike banke koja reguliše visinu i način obračuna kamate“, ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo. U drugom stavu izreke, tužena je obavezana da tužiocu, na ime neosnovanog obogaćenja u vidu razlike između naplaćivane kamatne stope njenim neovlašćenim povećanjem od strane tužene i inicijalno ugovorene kamatne stope, isplati označene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od pojedinačno navedenih datuma. U trećem stavu izreke, tužena je obavezana da tužiocu, na ime neosnovanog obogaćenja usled naplate mesečnih anuiteta po osnovu kursnih razlika nastalih zbog neravnopravno ugovorenih kurseva, isplati označene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od pojedinačno navedenih datuma. U četvrtom stavu izreke, tužena je obavezana da tužiocu, na ime naknade za obradu kredita, isplati 66.575,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 23.06.2006. godine do isplate. U petom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu umanji iznos preostalog neotplaćenog dela glavnice kredita za iznos od 1.028,05 CHF, te da u skladu sa tim sačini novi plan otplate kredita i izda ga tužiocu. U šestom stavu izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 110.259,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.03.2018. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6832/18 od 15.03.2019. godine, u prvom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u prvom, drugom, trećem, četvrtom i šestom stavu izreke. U drugom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, i to dela prvog stava izreke kojim je prvostepena presuda potvrđena u četvrtom stavu izreke, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odlučuje primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je, u vršenju nadležnosti iz člana 31. Zakona o uređenju sudova, na sednici Građanskog odeljenja od 22.05.2018.godine usvojio pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita. Prema tom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezao da banci plati troškove kredita nije ništava, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Pobijana drugostepena presuda je u skladu sa usvojenim pravnim stavom. Tužena nije dokazala da je pre zaključenja ugovora o kreditu, tužiocu uručila ponudu koja je sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita, a na njoj je bio teret dokazivanja te činjenice ( član 231. ZPP).
Zbog toga o posebnoj reviziji tužene nije potrebno odlučivati u cilju ujednačavanja sudske prakse.
S obzirom da po oceni revizijskog suda nema ni drugih zakonom propisanih razloga za dozvoljenost posebne revizije tužene, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.12.2017. godine, radi utvrđenja ništavosti i neosnovanog obogaćenja, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 66.575,40 dinara.
Kako je vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
