Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog AA, Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održano sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog AA je osnovan.

Iz spisa predmeta proizlazi da je rešenjem Višeg suda u Leskovcu Km 24/15 od 02.07.2015. godine prema maloletnom sada punoletnom AA izrečena vaspitna mera pojačan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca, koja mera će trajati najmanje 6 meseci, a najviše 2 godine, te je odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava u smislu člana 79. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Odlučujući o žalbi branioca maloletnog AA Apelacioni sud u Nišu je rešenjem Kžm1 44/15 od 13.08.2015. godine preinačio prvostepeno rešenje tako što je prema maloletnom sada punoletnom AA izrekao vaspitnu meru sudski ukor. Nakon toga, dana 10.12.2018. godine, branilac maloletnog sada punoletnog AA, advokat Dragoslav Dimitrijević podneo je Višem sudu u Leskovcu zahtev za naknadu troškova postupka na ime odbrane maloletnog sada punoletnog AA u predmetu tog suda Km 24/15 koji zahtev je rešenjem Višeg suda u Leskovcu Km 24/15 od 11.12.2018. godine odbijen kao neosnovan iz razloga što je podnet po proteku roka od jedne godine propisnog članom 262. stav 2. ZKP. Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Kvm 7/18 od 06.11.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca maloletnog sada punoletnog AA izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Nadalje, branilac maloletnog sada punoletnog AA je dana 26.03.2021. godine Višem sudu u Leskovcu podneo novi zahtev za naknadu troškova postupka u istom predmetu ukazujući na odluku Ustavnog suda Republike Srbije IUz-134/2019 od 04.02.2021. godine objavljenu u „Službenom glasniku Republike Srbije“ 27/2021 od 24.03.2021. godine, kojom je utvrđeno da odredba člana 262. stav 2. ZKP nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom, koji zahtev branioca je odbačen kao nedozvoljen pobijanim prvostepenim rešenjem, sa obrazloženjem da je o troškovima postupka već pravnosnažno odlučeno rešenjem istog suda Km 24/15 od 11.12.2018. godine i da se o istom ne može ponovo odlučivati. Pobijanim drugostepenim rešenjem odbijena je kao neosnovana žalba branioca maloletnog sada punoletnog AA izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog AA ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima povređen zakon iz člana 441. stav 4. ZKP.

Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije IUz-134/2019 od 04.02.2021. godine, objavljenoj u „Službenom gasniku Republike Srbije“ broj 27/2021 od 24.03.2021. godine utvrđeno je da odredba člana 262. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku u delu koji glasi: „Podaci o visini troškova i zahteva za njihovu naknadu mogu se podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana“, nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom i da navedena odredba u citiranom delu na osnovu člana 168. stav 3. Ustava prestaje da važi danom objavljivanja te odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Imajući u vidu da su pobijana pravnosnažna rešenja kao pojedinačni akti doneta nakon 24.03.2021. godine (prvostepeno rešenje dana 30.03.2021. godine, a drugostepeno rešenje dana 01.04.2021. godine) kada je prestala da važi odredba člana 262. stav 2. ZKP, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pogrešan je stav nižestepenih sudova da je o troškovima postupka ranije pravnosnažno odlučeno i da se o istima ne može ponovo odlučivati, te da citirana odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo samo za ubuduće. Sledstveno tome osnovani su navodi zahteva kojima se ukazuje da je odbacivanjem kao nedozvoljenog zahteva branioca za naknadu troškova postupka pobijanim pravnosnažnim rešenjima povređen zakon iz člana 441. stav 4. ZKP.

Naime, kod nesporne činjenice da je Ustavni sud svojom odlukom IUz-134/2019 od 04.02.2021. godine, utvrdio da odredba člana 262. stav 2. ZKP nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom, koja odredba je prestala da važi danom objavljivanja navedene odluke Ustavnog suda u „Službenom gasniku Republike Srbije“ dana 24.03.2021. godine, sud je bio dužan da zahtev branioca maloletnog sada punoletnog AA za naknadu troškova postupka od 26.03.2021. godine smatra predlogom za izmenu pojedinačnog akta – pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Leskovcu Km 24/15 od 11.02.2018. godine i Kvm 7/18 od 06.11.2019. godine donetih na osnovu člana 262. stav 2. ZKP i da o istom odluči primenom člana 61. Zakona o Ustavom sudu.

Naime, o predlogu za izmenu konkretnog pojedinačnog akta u smislu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu odlučuje „nadležni organ“ što je u konkretnom slučaju nadležni sud koji je doneo pravnosnažna rešenja o troškovima postupka (rešenja Višeg suda u Leskovcu Km 24/15 od 11.12.2018. godine i Kvm 7/18 od 06.11.2019. godine). Nadležni sud će odlučiti da li su ispunjeni uslovi za primenu ovih odredaba i izmenu pojedinačnog akta, a posebno da li su ispunjeni uslovi u vezi sa propisanim rokovima iz člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, koji se u konkretnom slučaju računaju od dostavljanja pojedinačnog akta – pravnosnažnog rešenja o troškovima krivičnog postupka pa do podnošenja inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 262. stav 2. ZKP od strane Advokatske komore Beograd.

Iz iznetih razloga, pobijana rešenja su morala biti ukinuta i predmet vraćen Višem sudu u Leskovcu na ponovno odlučivanje. U ponovnom postupku Viši sud u Leskovcu će imati u vidu primedbe iznete u ovoj presudi nakon čega će biti u mogućnosti da donese zakonitu i pravilnu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić