Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Stojanović, advokat u ..., protiv tuženog Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3319/19 od 27.12.2019. godine, u sednici veća od 01.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje op posebnoj reviziji tuženog.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3319/19 od 27.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2691/17 od 15.03.2018. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe; stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužilji isplati na ime naknade zarade za minuli rad za period od septembra 2014. do decembra 2015. godine pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom kako je navedeno u izreci; stavom trećim izreke obavezan je tuženi da u korist tužilje nadležnim organima na dosuđene iznose uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje; stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 30.156,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a odbijen je deo zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate od 15.03.2018. godine do izvršnosti presude; stavom petim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka. Dopunskim rešenjem P1 2691/17 od 29.07.2019. godine obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 12.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.07.2019. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3319/19 od 27.12.2019. godine odbijena je žalba tuženog, potvrđena prvostepena presuda u prvom, drugom, trećem, usvajajućem delu četvrtog stava i petom stavu izreke i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužilja je pre zasnivanja radnog odnosa kod tuženog bila u radnom odnosu u drugim ustanovama socijalne zaštite, pa ima pravo na isplatu po osnovu minulog rada za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod prethodnih ustanova socijalne zaštite. O tužiljinom zahtevu sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjima i pravnim osnovom zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovoj parnici tužba za isplatu podneta je 21.09.2017. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta je 27.12.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 59.629,01 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić