.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1521/2021
30.06.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Marija Kitarović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državni pravobranilac iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3317/20 od 10.11.2020. godine, u sednici održanoj 30.06.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3317/20 od 10.11.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3317/20 od 10.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3424/18 od 11.06.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade materijalne štete zbog manje isplaćenih plata za period od 01.04.2016. godine, zaključno sa 31.09.2018. godine, isplati iznos od ukupno 2.650.708,43 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene iznose od datuma dospelosti, pa do konačne isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da na iznose iz stava prvog izreke u korist tužilje obračuna doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 01.04.2016. godine, zaključno sa 31.09.2018. godine i iste upati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala za Grad Beograd, prema stopi važećoj na dan uplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 265.108,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, pa do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3317/20 od 10.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o parničnim troškovima sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude i predmet vraćen istom sudu na ponovni postupak.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Naime, predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike plate do dvostrukog iznosa na osnovu obavljenog rada i vremena provedenog na radu, u službi za borbu protiv organizovanog kriminala, a pravnosnažnom presudom je tužbeni zahtev tužilje usvojen. O ovom pravu tužilje i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz sudske odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate u ovoj pravnoj stvari podneta je 13.11.2018. godine, a vrednost pobijanog potraživanja iznosi 2.650.708,43 dinara i ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
