U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Radoslava Petrovića i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Željka Mijatovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 5K.br. 376/20 od 18.12.2020. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 23/21 od 16.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 07.09.2021. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Željka Mijatovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 5K.br. 376/20 od 18.12.2020. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 23/21 od 16.04.2021. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu 5K.br. 376/20 od 18.12.2020. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Odlučeno je i o troškovima krivičnog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 23/21 od 16.04.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu i branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Kruševcu 5K.br. 376/20 od 18.12.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Željko Mijatović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi odgovornosti za krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, iako u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne numeriše, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da je pobijanim presudama učinjena povreda odredbe člana 280. stav 2. KZ, s obzirom da je pravnosnažnom presudom utvrđeno da okrivljeni nije postupio u skladu sa samo jednom odredbom važećih propisa i to odredbom člana 9. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Po stavu odbrane, radnja krivičnog dela propisana je tako da se isto može izvršiti ukoliko okrivljeni „uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite na radu“, a što dalje znači da je za postojanje radnje izvršenja u skladu sa odredbom člana 280. stav 2. KZ potrebno da je okrivljeni povredio najmanje dve odredbe važećih propisa o merama zaštite na radu ili da je njegovo postupanje kontinuirano i trajno zanemarivanje određene obaveze propisane važećim propisima. Dalje navodi da se ne može uzeti da eventualni propust – isticanje jednog upozorenja o dodatnom vremenu potrebnom za zaustavljanje mašine – drobilice nakon isključivanja mašine predstavlja dovoljan osnov za zaključak da okrivljeni uopšte nije postupao po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite na radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 280. stav 2. KZ propisano je da će se kaznom iz stava 1. ovog člana kazniti i odgovorno lice u rudniku, fabrici, radionici, na gradilištu ili na drugom mestu rada koje ne postavi zaštitne uređaje ili ih ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite na radu i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima. Shodno iznetom, krivično delo može se izvršiti na četiri načina: 1. nepostavljanjem zaštitnih uređaja, 2. neodržavanjem u ispravnom stanju uređaja, 3. njihovim nestavljanjem u dejstvo u slučaju potrebe i 4. nepostupanjem po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite na radu. Reč je o radnjama propuštanja od strane lica koje je bilo dužno da preduzme određeno činjenje. Pored iznetog, nepostupanje po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite na radu je blanketnog karaktera, koju reguliše Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.

U izreci pobijane prvostepene presude, okrivljeni je oglašen krivim jer u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci nije postupao po propisima, tehničkim pravilima i merama zaštite na radu i time izazvao opasnost za život i telo ljudi usled čega je kod oštećenog BB nastupila teška telesna povreda, tako što suprotno članu 9. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu nije obezbedio zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, jer nije vidno istakao upozorenje o dodatnom vremenu potrebnom za potpuno zaustavljanje mašine – drobilice, nakon isključivanja mašine zbog čega su na mašini drobilici dok su valjci i nož bili u obrtnom kretanju, noževi uhvatili prste desne ruke oštećenom kojom prilikom je isti zadobio tešku telesnu povredu, pri čemu je okrivljeni postupao iz nehata, bio uračunljiv i svestan zabranjenosti svog dela.

U izreci presude precizno je opisana radnja koju okrivljeni nije preduzeo i na koji način (nije vidno istakao upozorenje o dodatnom vremenu potrebnom za potpuno zaustavljanje mašine – drobilice nakon njenog isključenja zbog čega su na mašini drobilici dok su valjci i nož bili u obrtnom kretanju, noževi uhvatili prste desne ruke oštećenom), kao i blanketna norma – član 9. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (nije obezbedio zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu).

Iz navedenih razloga, suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog ocenjeni su kao neosnovani, jer iz izreke prvostepene presude koja je potvrđena drugostepenom presudom proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ. Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona, branilac navodi da je odlučnu činjenicu u ovom postupku i to da je okrivljeni postupio suprotno odredbi člana 9. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, sud utvrdio na osnovu iskaza svedoka VV, lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu u proizvodnom pogonu, a da navedena činjenica (propust isticanja predmetnog upozorenja predstavlja propust u obezbeđivanju rada zaposlenom na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu) nije utvrđena iz veštačenja Fakulteta zaštite na radu u Nišu od 11.10.2017. godine, niti iz dopune ovog veštačenja od 19.10.2017. godine, niti iz iskaza veštaka Ivana Mijailovića datom na glavnom pretresu dana 08.11.2019. godine, niti je navedena činjenica utvrđena iz zapisnika Inspektorata za rad, Odeljenje inspekcije rada u Kruševcu od 30.12.2016. godine.

Imajući u vidu navedeno, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, na opisni način branilac okrivljenog, u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i iznoseći sopstvene viđenje odlučne činjenice koja iz tih dokaza proizilazi, drugačije od one utvrđene u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo, na osnovu člana 491. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić