.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3598/2021
21.07.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Božidara Vujičića i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca PR AA, vlasnik TPUR ''BB'', ..., čiji je punomoćnik Dragan Antić, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Božidarka Stojaković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 459/20 od 19.01.2021. godine, u sednici održanoj 21.07.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 459/20 od 19.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici P 902/17 od 23.10.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 357.042,66 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.09.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos, počev od 01.01.2015. godine, zaključno sa 13.09.2017. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 104.382,00 dinara.
Viši sud u Vranju je presudom Gž 459/20 od 19.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u pogledu glavne stvari sadržane u stavu prvom izreke, i u delu odluke o troškovima postupka, sadržane u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u pogledu odluke o zakonskoj zateznoj kamati utoliko što se obavezuje tužena da tužiocu na iznos glavnog potraživanja od 357.042,66 dinara, plati zakonsku zateznu kamatu od 17.08.2019. godine do isplate, dok se deo tužbenog zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate za period od 14.09.2017. godine do 16.08.2019. godine, odbija kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbačena je žalba tužene u delu osporavanja stava drugog izreke prvostepene presude.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. Imajući u vidu stanje u spisu, radi se o sporu radi duga. Naime, spor radi duga, kao u konkretnom slučaju, se rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije, odnosno zavisi od činjenica utvrđenih u svakom konkretnom slučaju, te se ne radi o pravnom pitanju koje je potrebno razmotriti radi ujednačavanja sudske prakse, odnosno pravnom pitanju od opšteg interesa i pitanju u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke, saglasno članu 404. stav 2. navedenog zakona.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Pobijanom odlukom odlučeno je o tužbenom zahtevu, čija je vrednost predmeta spora 357.042,66 dinara, postavljenim u tužbi od 14.09.2017. godine, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
Imajući u vidu vrednost predmeta spora, radi se o sporu male vrednosti, obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u postupku o sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.
U konkretnoj situaciji izjavljena revizija nije dozvoljena, bez obzira na činjenicu što je drugostepenom odlukom preinačena prvostepena presuda. Ovo iz razloga, što se, kako je navedeno, radi o sporu male vrednosti, pa u takvoj situaciji pravno dejstvo posebne procesne norme (479.stav 6. ZPP) isključuje primenu opšteg pravila o dozvoljenosti revizije zbog preinačenja prvostepene presude, u smislu 403.stav 2. ZPP. Pored navedenog, preinačenje odluke o sporednom traženju, kao u konkretnom slučaju, preinačenje zakonske zatezne kamate, nikada ne vodi dozvoljenosti revizije usled preinačenja, u smislu navedene zakonske odredbe.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
