Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4017/2020 od 12.11.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava

Tužena Vojvođanska banka ad Novi Sad je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. sav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka koje, saglasno članu 407. stav 1, mogu biti revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu od 13.1.2004. godine dozvoljena je uknjižba prava vlasništva na posebnom fizičkom delu - trosobnom stanu br. 63 od 93,50m2 u potkrovlju ..., stambeno poslovne zgrade br. ... u ul. ... sa tadašnjeg korisnika SZ ... u korist BB iz ... i to u ZKUL br. ... KO .... Tuženi BB je dana 18.04.2005. godine zaključio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu Sporazum sa „... Bankom“ pravnim prethodnikom tužene Vojvođanske banke, o zasnivanju založnog prava na predmetnoj nepokretnosti, na osnovu koje je ustanovljena hipoteka u korist pravnog prethodnika tužene banke na predmetnoj nepokretnosti, a sud je rešenjem I-UP 411/2005 od 18.4.2005. godine odredio obezbeđenje novčanih potraživanja poverioca, ovde tužene banke prema dužniku „VV“ doo ..., uknjižbom založnog prava na nepokretnosti založnog dužnika na navedenom stanu. Kako dužnik „VV“ doo ... nije vratio zajam banci, za koji je jemčio ovde tuženi BB, suprug tužilje, pravni prethodnik tužene banke je podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje dana 20.07.2009. godine. Rešenjem o izvršenju I 11564/09 od 21.08.2009. godine Četvrti opštinski sud u Beogradu je odredio predloženo izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika BB u korist izvršnog poverioca OTP Banka Srbija, pravnog prethodnika tužene Vojvođanske banke. Predmetna neokretnost je stečena tokom trajanja braka tužilje i tuženog BB (brak su zaključili ...2000. godine). Na predmetnoj nepokretnosti je kao nosilac prava svojine bio upisan tuženi BB sa 1/1, (bez upisa zabeležbe o tome da se radi o zajedničkoj imovini supružnika). Tužilja je u postupku navela da je njen suprug bez njenog znanja i bez njene saglasnosti ustanovio hipoteku na zajedničkoj nepokretnosti, zbog čega postavljenim zahtevom traži da se utvrdi da se radi o apsolutno ništavom pravnom poslu. Tuženi BB je učinio nespornim da je predmetna nepokretnost stečena tokom trajanja braka sa tužiljom i da prilikom zaključenja navedenog sporazuma sa pravnim prethodnikom tužene banke nije imao saglasnost tužilje. Suvlasnički udeo tužilje utvrđen je sporazumom o deobi zajedničke imovine koji je zaključen dana 12.12.2014. godine pred javnim beležnikom, tako da je tužilji AA pripalo 2/3 idealnog dela predmetnog trosobnog stana, nakon čega je u list nepokretnosti br. ... KO ... na parceli br. ..., na predmetnom stanu br. ..., izvršen upis prava svojine BB sa obimom udela 1/3 privatne svojine i AA sa obimom udela 2/3, privatne svojine. Zaključkom o dodeli nepokretnosti javnog izvršitelja Tamare Lučić Ii 537/16 od 17.1.2017. godine dodeljena je predmetna nepokretnost u svojini izvršnog dužnika BB, obim udela 1/3 i AA, obim udela 2/3, najpovoljnijem ponudiocu AA, za iznos od 4.830.000,00 dinara, kojoj je ista predata Zaključkom o predaji nepokretnosti javnog izvršitelja Tamare Lučić Ii 537/16 od 25.1.2017. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, s pozivom na načelo pouzdanja u istinitost i tačnost podataka upisanih u javne knjige u skladu sa članom 60. i 63. Zakona o državnom premeru i katastru, zaključujući da je tuženi BB bio upisan 1/1 na založenoj nepokretnosti. Pri tome su imali u vidu da je postupak prinudnog izvršenja prodajom predmetne nepokretnosti sproveden u celosti u skladu sa propisanim odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i da je hipoteka u celosti realizovana, da je ugašena i više ne egzistira u pravnom prometu, da je izvršeno brisanje svih tereta, zbog čega tužilja nema pravni interes za utvrđenje da tužena banka nema pravo hipoteke na predmetnom stanu, koji joj je, kao najpovoljnijem ponuđaču predat Zaključkom o dodeli nepokretnosti, a da je morala biti upoznata sa spornom izjavom, jer je bila u braku sa suprugom tuženim BB.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi odlučujući o zahtevu za utvrđenje ništavosti založne izjave pogrešno primenili materijalno pravo, iz kog razloga se njihov zaključak ne može prihvatiti kao pravilan, zbog čega su osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, na koji revizijski razlog ovaj sud pazi i po službenoj dužnosti, shodno članu 408. ZPP.

Sporno pravno pitanje koje se postavilo u parnici je punovažnost založne izjave (saglasnosti), koju je tuženi BB kao supružnik tužilje dao bez njene saglasnosti i konstituisao hipoteku upisanu na nepokretnosti stečenoj u toku braka.

Pravo zajedničke svojine stečene u toku trajanja zajednice života u braku potpada pod poseban zakonski režim propisan odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05, 72/11-dr zakon i 6/15). Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1). Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, s tim što se u pogledu poslova redovnog upravljanja smatra da ih supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika (član 174. st.1. i 2). Suprotno, odredbom člana 174. stav 3. Porodičnog zakona je izričito propisano da supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima. Posledica ovakvog zakonskog režima zajedničke svojine, kada je u pitanju nepokretna imovina, je pretpostavka da se smatra da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima (član 176. stav 1). Takođe, važi i zakonska pretpostavka da je upis izvršen na ime oba supružnika kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine, odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud (član 176. stav 2).

Zasnivanje hipoteke kao založnog prava na nepokretnosti predstavlja akt i pravni posao raspolaganja regulisan odredbama posebnog Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, br.115/05, 60/15, 63/15-US, 83/15). Prema odredbi člana 2. ovog zakona, hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koja ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi. Imperativnom odredbom člana 6. stav 2. istog zakona, izričito je propisano da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara. Hipoteka se zasniva ugovorom između vlasnika ili drugog lica koje ima pravo raspolaganja u smislu ovog zakona i poverioca, u čiju korist se ustanovljava radi namirenja obezbeđenog potraživanja, koji se zaključuje u pismenoj formi i sa potpisima ugovorača overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti (čl.9. i 10. Zakona). Hipoteka može da nastane i kao jednostrana, na osnovu založne izjave vlasnika kojom on ovlašćuje poverioca da svoje nenamireno dospelo potraživanje naplati iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, na način propisan zakonom, i koja po svojoj formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci (član 14. Zakona).

U konkretnom slučaju, osporenom založnom izjavom (sporazumom) tuženog BB supružnika tužilje ustanovljena je stvarna zaloga na nepokretnosti koja, saglasno odredbi člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, predstavlja zajedničku imovinu supružnika, protivno zabrani samostalnog raspolaganja izrečenoj odredbom člana 174. stav 3. istog zakona. Zasnivanje hipoteke na predmetu zajedničke bračne imovine od strane jednog supružnika zajedničara, upisanog kao jedinog vlasnika u javnim knjigama, bez pismenog sporazuma o deobi odnosno, bez pismene izjave o saglasnosti za takvo raspolaganje od strane drugog supružnika zajedničara, predstavlja ništav pravni posao, protivan prinudnim propisima člana 174. stav 3. Porodičnog zakona i člana 6. stav 2. u vezi čl.9. i 10. Zakona o hipoteci.

Nedostatak pismene izjave supruge kao nosioca prava nepodeljene zajedničke svojine hipotekovane nepokretnosti, date jasno i izričito pred ovlašćenim organom na način propisan zakonom (u smislu člana 9, 10. i 14. Zakona o hipoteci u vezi člana 174. stav 1. Porodičnog zakona) ne može se nadomestiti pretpostavkom o prećutnom saglašavanju ili naknadnom odobravanju. U situaciji kada između supružnika nije zaključen bračni ugovor, a ni pismeni sporazum o deobi zajedničke tekovine, niti je o pravima supružnika na nepokretnostima odlučeno sudskom deobom, apsolutno je ništava, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, založna izjava tuženog supružnika o samostalnom raspolaganju zasnivanjem hipoteke u korist njegovog poverioca na nepokretnostima koje su u zajedničkoj nepodeljenoj imovini supružnika.

Upisom jednog supružnika kao vlasnika nepokretnosti ne čini ga isključivim nosiocem prava svojine na celoj nepokretnosti, ni u nedostatku zabeležbe o postojanju zajedničke bračne svojine. I u tom slučaju važi zakonska pretpostavka o postojanju upisa prava svojine na oba supružnika u skladu sa izričitom odredbom člana 176. stav 2. Porodičnog zakona, koja u spornom pravnom odnosu nije oborena validnim dokazima. Zato, oboriva pretpostavka o tačnosti podataka o nepokretnostima i pravima na njima upisanim u katastar nepokretnosti, u smislu člana 6. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“, br.83/92...101/2005), važećeg u vreme zasnivanja i upisa osporene hipoteke, odnosno člana 63. sada važećeg Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br.72/2009, sa izmenama i dopunama), ne može da isključi primenu navedenih prinudnih normi materijalnog prava o posebnom režimu zajedničke svojine stečene u braku i načinu zakonitog raspolaganja tom imovinom.

U kontekstu svih prinudnih normi na koje je ukazano, zaštita od štetnih posledica netačnog upisa prava na nepokretnostima, u smislu Zakona o državnom premeru i katastru, važi samo u odnosu na savesnog sticaoca hipoteke, a ta zakonska pretpostavka o njegovoj savesnosti je u konkretnom slučaju oborena. Ovakvo pravno stanovište izraženo je i u odluci Ustavnog suda Už 6193/2018 od 19.07.2018. godine, a takođe u presudi ovog suda Rev 2569/2017 od 06.09.2018. godine i dr, tako da stav koji je napred iznet je rezultat usaglašene sudske prakse po pitanju zasnivanja založnog prava – hipoteke na nepokretnostima koje predstavljaju zajedničku svojinu. S obzirom na izneto, pokazuje se kao osnovan i zahtev za utvrđenje da tužena banka nema pravo hipoteke na navedenoj nepokretnosti, jer tužilja ima pravni interes za ovo utvrđenje zbog ostvarivanja svojih daljih prava.

Tužilja je uspela u postupku po reviziji, pa joj na osnovu članova 153. stav 1, 154, 163. stav 2. i 165. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi postupka prema ostvarenom uspehu u sporu. Visina je odmerena na ime traženih stvarnih i opredeljenih troškova za sastav tužbe i jednog obrazloženog podneska od strane advokata po 45.000,00 dinara, zastupanja na četiri održana ročišta po 46.800,00 dinara, zastupanja na dva neodržana ročišta po 24.300,00 dinara, sve prema važećoj AT (uvećano za iznos PDV od 20%, jer je punomoćnik evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost), ukupno iznos od 325.800,00 dinara.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić