U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Marković, advokat iz ..., protiv tuženog „JAT AIRWAYS“ a.d. Beograd, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2387/13 od 05.02.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 20.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2387/13 od 05.02.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3885/10 od 23.01.2013. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od ...2007. godine kojim je tužiocu prestao radni odnos. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi da ga vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i iskustvu stečenom na radu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2387/13 od 05.02.2016. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i delu stava drugog izreke koji se odnosi na vraćanje tužioca na rad, a žalba tužioca u tom delu odbijena je kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu koji se odnosi na raspoređivanje tužioca na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i iskustvu stečenom na radu i u tom delu tužba je odbačena. Stavom trećim izreke, odbačen je podnesak tužioca od 27.06.2013. godine naslovljen kao „dopuna žalbe“.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pravnosnažne presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011…18/2020), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, osporenim rešenjem tuženog od ...2007. godine otkazan je ugovor o radu tužiocu kao zaposlenom na poslovima ..., Odsek ... Delatnost ..., zbog prestanka potrebe za njegovim radom, uz isplatu otpremnine u visini od 250 evra po godini staža osiguranja u dinarskoj protivvrednosti, u iznosu od 453.885,00 dinara. U rešenju je utvrđen prestanak radnog odnosa tužiocu sa danom ...2007. godine i navedeno da je ono doneto na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9., člana 158. i člana 192. Zakona o radu i Programa rešavanja viška zaposlenih broj 90 od 25.10.2006. godine. Rešenje je doneo generalni direktor tuženog, po prihvaćenoj prijavi tužioca da mu radni odnos kod tuženog prestane kao višku, uz isplatu stimulativne otpremnine.

Tužilac ne spori da je 09.05.2006. godine podneo zahtev kojim se prijavio za prestanak radnog odnosa uz isplatu stimulativne otpremnine, da mu je otpremnina isplaćena i radni odnos prestao sa danom ...2007. godine, a da u tom vremenskom intervalu rad nije obavljao, platu je primao.

U postupku rešavanja viška zaposlenih kod tuženog, vršilac dužnosti generalnog direktora doneo je Odluku broj 650 od 18.04.2006. godine, na osnovu koje je raspisan interni oglas br. 651 od 18.04.2006. godine, kojom su pozvani zaposleni da se dobrovoljno prijave na program rešavanja viška zaposlenih uz isplatu otpremnine od 250 evra po godini staža osiguranja u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate ili zakonske otpremnine u skladu sa članom 158. Zakona o radu, sa rokom prijavljivanja od 19.04.2006. godine do 28.04.2006. godine. Određeno je da se na oglas mogu prijaviti samo zaposleni koji rade na poslovima koji su Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova broj 105 od 26.01.2006. godine, ukinuti ili je predviđen manji broj izvršilaca u odnosu na postojeći broj izvršilaca. Među zaposlenima koji su ispunili taj uslov, našao se i tužilac koji je prijavu na oglas podneo lično 09.05.2006. godine. Njegova prijava je prihvaćena. Od 25.10.2006. godine tužilac se nalazio na spisku zaposlenih koji su višak, sadržanom u Programu rešavanja viška zaposlenih. Iz člana 2. Programa o rešavanju viška zaposlenih u 2006. godini br. 90 od 25.10.2006. godine, proizlazi da je na dan 23.10.2006. godine ukupan broj zaposlenih kod tuženog iznosio 1743, da je ovom fazom Programa obuhvaćeno 56 zaposlenih od kojih se 55 zaposlenih prijavilo da dobrovoljno prihvataju da im prestane radni odnos po osnovu prestanka potrebe za radom, jer su radili na poslovima koji su novim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova ukinuti ili je za njihovo obavljanje predviđen manji broj izvršilaca u odnosu na postojeće. Prema članu 7. Programa, sastavni deo programa je spisak zaposlenih koji su višak, sa podacima o broju, kvalifikacionoj strukturi, godinama starosti, stažom osiguranja i poslovima koje obavljaju. U spisku zaposlenih broj 90 od 25.10.2006. godine, tužilac je označen pod rednim brojem ..., sa srednjom stručnom spremom, sa 21. godinom radnog staža osiguranja, raspoređen na radno mesto ...

Utvrđenje o višku zaposlenih koji su se prijavili da im radni odnos prestane uz isplatu stimulativne otpremnine i ispunili uslov da rade na poslovima koji su ukinuti ili je predviđen manji broj izvršilaca, nije uključivalo primenu kriterijuma iz člana 164. Pravilnika o radu tuženog. Odredbama člana 165. stav 1, 2. i 3. Pravilnika propisano je da pre primene kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih preduzeće je dužno da donese odluku i uputi poziv zaposlenima za dobrovoljno prijavljivanje na Program rešavanja viška zaposlenih. Odlukom o dobrovoljnom prijavljivanju za odlazak iz preduzeća zaposlenih za čijim je radom prestala potreba utvrđuje se period u kome se zaposleni mogu prijaviti za dobrovoljni odlazak iz preduzeća i visini otpremnine, a zaposleni koji se na osnovu donete odluke dobrovoljno prijavi za odlazak iz preduzeća može biti proglašen za zaposlenog za čijim je radom prestala potreba isključivo uz prethodnu saglasnost direktora. Tuženi je postupio u skladu sa citiranim normama opšteg akta.

Tužilac je kod tuženog radio kao .., sa srednjom stručnom spremom. Nakon podnete prijave tužioca za dobrovoljni prestanak radnog odnosa kao višku, tuženi je zaključio ugovor o obavljanju povremenih i privremenih poslova od 04.07.2006. godine sa BB, za vršenje poslova ..., sa rokom važnosti ugovora od 30.07.2006. godine do 15.12.2006. godine, zatim ugovor o radu od 15.12.2006. godine sa istim licem sa rokom važnosti ugovora od 18.12.2006. godine do 17.04.2007. godine na poslovima viši ..., Odeljenje ..., i ugovor o radu od 19.11.2007. godine za poslove viši ... u istom odeljenju, sa rokom važnosti ugovora od 19.11.2007. godine do 18.02.2008. godine, a za koja radna mesta se zahteva viša škola ekonomskog ili pravnog smera, prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova broj 105 od 26.01.2006. godine. Preko Omladinske zadruge „...“ njen član VV je bio angažovan na različitim privremenim i povremenim poslovima od 07.05.2007. godine. Tužiocu je radni odnos prestao po rešenju donetom 11.05.2007. godine.

Tužilac je bio član Izvršnog odbora sindikata na dan prestanka radnog odnosa.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, smatrajući da u postupku davanja otkaza nije povređeno pravo tužioca, kao zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, odnosno da nije ostvaren osnov za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i reintegraciju tužioca na rad.

Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava kao pravilnu u smislu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, u delu odluke kojom je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa i reintegraciju tužioca vraćanjem na rad, u smislu člana 191. stav1. Zakona o radu. U delu koji se odnosi na raspoređivanje tužioca na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i iskustvu stečenom na radu, drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i u tom delu tužbu odbacio saglasno članu 16. ZPP, s obzirom da je prvostepeni sud odlučio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost.

Revizijom se ističe da nižestepeni sudovi nisu u potpunosti utvrdili činjenično stanje i da je pogrešno primenjeno materijalno pravo. Konkretno, osporava se ocena dokaza isticanjima da je tužilac dokazao da nije po principu dobrovoljnosti proglašen tehnološkim viškom kod tuženog, već je pod pritiskom rukovodioca po isteku roka za prijavu za dobrovoljni odlazak naknadno potpisao prijavu na oglas, da je i odluka o raspisivanju internog oglasa proizvod pritiska tuženog na zaposlene, da je kod tuženog donet Program rešavanja viška zaposlenih i tuženi bio u obavezi da primeni kriterijume iz člana 164. Pravilnika o radu od 07.04.2006. godine, što nije učinio, kao i da je u periodu od godinu dana dok je tužilac bio na čekanju da primi otpremninu primio tri izvršioca i da u odnosu na tužioca nije primenio zaštitnu normu od otkaza po osnovu tehnološkog viška iako je dokazano imao svojstvo legalno izabranog člana Izvršnog odbora Sindikata JAT „...“.

Navodima revizije ponavljeni su ranije u postupku isticani razlozi osporavanja rešenja o prestanku radnog odnosa, koji su već bila predmet ocene prvostepenog i drugostepenog suda. I to, ocene zasnovane na utvrđenom činjeničnom stanju koje se u postupku po reviziji ne može pobijati (član 407. stav 2. ZPP), i odgovarajućim pravnim razlozima.

U konkretnom slučaju, tuženi je na osnovu prijave tužioca za prestanak radnog odnosa kao višku, koju je prihvatio, uz stimulativnu otpremninu koju je tužiocu isplatio, rešenjem utvrdio prestanak radnog odnosa tužiocu na način za koji se tužilac opredelio podnošenjem prijave za dobrovoljni prestanak radnog odnosa kao višku uz isplatu otpremnine, osnovom koje prijave je otklanjena primena zaštitne norme zbog uloge zaposlenog u sindikatu iz člana 188. Zakona o radu, kao i kriterijuma iz člana 164. Pravilnika o radu tuženog. Zakonitost rešenja je osporavana navodima o vršenom pritisku na tužioca da podnese prijavu za prestanak radnog odnosa s izgledom da ostvari otpremninu, a što je utvrđeno da je tužilac po sopstvenoj dispoziciji učinio, nesumljivo svestan svog statusa, organizacionih promena i tekućeg procesa smanjenja broja zaposlenih kod poslodavca. Isticani su i navodi o zapošljavanju drugih lica na istim poslovima, što se nije pokazalo tačnim.

Revizija nije osnovana u osporavanju pravilnosti primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/05), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacinih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Odredbom člana 182. stav 1. istog Zakona, propisano je da ako otkaže ugovor zaposlenom u slučaju iz člana 179. tačka 9. ovog Zakona, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od 6 meseci od dana prestanka radnog odnosa, a prema stavu 2. istog člana, ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, u smislu odredbe člana 179. tačka 9. Zakona o radu, imajući u vidu da se u postupku rešavanja viška zaposlenih tužilac dobrovoljno prijavio na interni oglas tuženog, na koji su se mogli prijaviti samo zaposleni koji su radili na poslovima koji su Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova broj 105 od 26.01.2006. godine, ukinuti ili je predviđen manji broj izvršilaca u odnosu na postojeći broj, a tužilac je ispunjavao taj uslov i opredelio se za opciju prestanka radnog odnosa uz isplatu stimulativne otpremnine u visini dinarske protivrednosti 250 evra po godini radnog staža, podnetom prijavom koju je poslodavac prihvatio. U postupku davanja otkaza nisu povređena prava tužioca propisana odredbom člana 153. do 160. Zakona o radu, koja se odnose na višak zaposlenih. Takođe, nije došlo ni do povrede prava tužioca kao člana izvršnog odbora sindikata u smislu zaštite od prestanka radnog odnosa propisane odredbom člana 188. Zakona o radu i člana 179. Pravilnika o radu tuženog. Okolnost da su u periodu pre prestanka radnog odnosa tužiocu na tim poslovima bila angažovana lica po osnovu privremenih i povremenih poslova, na određeno vreme i preko omladinske zadruge, ne znači da je povređeno pravo tužioca iz člana 182. stav 1. i 2. Zakona o radu. Prema iznetom, osnova nema revizijskom osporavanju pravilnosti pobijane presude.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija neosnovana i na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić