Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5039/2019
06.10.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Božidara Vujičića i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Saša Čupić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i DOO „Toplički vinogradi“ iz Beloljina, čiji je zajednički punomoćnik Suzana Vasiljević, advokat iz ..., radi poništaja ugovora o poklonu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1465/19 od 19.06.2019. godine, u sednici veća od 06.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1465/19 od 19.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 2040/18 od 21.09.2018. godine stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi ugovor o poklonu nepokretnosti od 04.12.2015. godine, zaključen između tuženog BB kao poklonodavca i tuženog „Toplički vinogradi“ DOO kao poklonoprimca. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 66.375,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1465/19 od 19.06.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana čl. 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Presude koje je tužilac priložio kao primer različite sudske prakse nisu zasnovane na istom činjeničnom i pravnom osnovu kao pobijana presuda, jer je u ovoj parnici utvrđeno da spornim ugovorom nije raspolagano poljoprivrednim zemljištem. Takođe, za isticanje razloga za ništavost ugovora u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima potrebno je postojanje pravnog interesa, a u konkretnom slučaju tužilac se, zbog navedene utvrđene činjenice da nije u pitanju poljoprivredno zemljište, ne može smatrati zainteresovanim licem u smislu člana 109. ZOO u vezi sa članom 6. Zakona o prometu nepokretnosti. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.