Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu policajac – PU ... . Nakon sprovedenog disciplinskog postupka, rešenjem disciplinskog starešine PU ... MUP-a RS od 04.01.2016. godine tužilac je oglašen krivim, jer se ponašao suprotno Kodeksu policijske etike i štetio ugledu službe na taj način što je dana 25.06.2013. godine u marketu „Maksi“ u ..., u civilnom odelu, van službe, prilikom kupovine raznih artikala zatečen od strane radnika navedenog marketa kako pokušava da iznese „pakovanje baterija“ u vrednosti od 390,00 dinara koje nije platio već ih je prikrio, stavio ih u novčanik u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za sebe. Tužiocu je za ovakvo ponašanje utvrđena teža povreda službene dužnosti, ponašanje suprotno Kodeksu policijske etike koji šteti ugledu službe ili narušava odnos između zaposlenih iz člana 157. stav 1. tačka 7) Zakona o policiji u vezi sa članom 2. stav 2, 19. i 28. Kodeksa policijske etike i izrečena mu disciplinska mera prestanak radnog odnosa. Rešenjem veća disciplinske komisije od 11.03.2016. godine, odbijen je kao neosnovan prigovor tužioca protiv rešenja disciplinskog starešine PU ... od 04.01.2016. godine i to rešenje potvrđeno. Upravni sud je u upravnom sporu presudom U 6229/16 od 18.05.2017. godine, poništio rešenje Disciplinske komisije MUP-a RS od 11.03.2016. godine, te usvojio prigovor i poništio rešenje disciplinskog starešine PU ... od 04.01.2016. godine i obustavio zbog zastarelosti vođenja disciplinski postupak pokrenut zaključkom disciplinskog starešine PU ... od 26.06.2013. godine. Rešenjem tuženog od 18.10.2017. godine tužilac je vraćen na rad i utvrđeno mu je zvanje policajac I klase. Iznosi dosuđeni stavom prvim izreke predstavljaju naknadu štete u visini izgubljene plate koju bi tužilac ostvario da nije bilo nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je s pozivom na odredbe člana 191. stav 7. Zakona o radu, zaključio da tužiocu ne pripada naknada zarade kod tužene za utuženi period, jer je za otkaz ugovora o radu tužiocu postojao pravni osnov utvrđen u zakonom propisanom postupku, a da je Upravni sud iz proceduralnih razloga poništio rešenje o disciplinskoj odgovornosti (zasatarelost vođenja postupka). Smatra da u konkretnom slučaju nema krivice poslodavca za prestanak radnog odnosa tužiocu, pa samim tim da tužiocu ne pripada naknada štete u visini izgubljene zarade.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev nalazeći da tužiocu pripada pravo na naknadu štete u utuženom periodu u vidu izgubljene zarade. Konstatuje da je šteta koju je tužilac pretrpeo posledica nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene u vršenju svoje funkcije, a što je utvrđeno i presudom Upravnog suda, sa kog razloga u konkretnom slučaju postoji osnov i odgovornost tužene za štetu koju tužilac trpi, zbog čega je prvostepena presuda preinačena i utvrđeno pravo tužioca na naknadu štete u utuženom periodu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Imajući u vidu činjenicu da je u konkretnom slučaju protiv tužioca obustavljen disciplinski postupak zbog zastarelosti vođenja disciplinskog postupka, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno stanovište drugostepenog suda da propisi o rokovima zastarelosti za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka predstavljaju materijalnopravne propise imperativnog karaktera čiji je cilj da se u određenom roku pokrene disciplinski postupak i isti okonča kako bi se ocenile okolnosti od značaja za disciplinsku odgovornost zaposlenih u MUP-u RS. Propuštanjem tužene da u navedenim rokovima pokrene i sprovede disciplinski postupak i utvrdi disciplinsku odgovornost zaposlenih ne predstavlja povredu procedure u vođenju disciplinskog postupka, već postupanje organa suprotno imperativnim zakonskim normama.

Kako je protiv tužioca obustavljen disciplinski postupak zbog zastarelosti vođenja disciplinskog postupka, koja zastarelost je prouzrokovana propuštanjem organa tužene, pravilno je drugostepenom presudom utvrđena obaveza tužene da naknadi štetu tužiocu koja je prouzrokovana od strane njenog organa, a u smislu odredbe člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući navedeno u vidu nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je revizija tužene odbijena kao neosnovana. Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić