U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca – protivuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Ilda Ademović, advokat iz ..., protiv tužene - protivtužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik Adem Ramićević, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju i uređenju odnosa i viđanja i po protivtužbi radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tužene – protivtužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 107/22 od 09.03.2022. godine, u sednici održanoj 14.07.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene - protivtužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 107/22 od 09.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu P2 47/21 od 02.12.2021. godine, prvim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i izmenjena pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu P2 771/18 od 19.12.2018. godine u stavu trećem izreke, tako što je obavezana tužena da omogući tužiocu viđanje zajedničkog maloletnog deteta VV, rođenog ...2017. godine u ... iz vanbračne zajednice ovde stranaka, na način da dete boravi kod tužioca svaki drugi i četvrti vikend u mesecu, od presuđenja pa ubuduće, tako što će tužena dete dovoditi i predavati tužiocu u petak u 16,00 časova ispred Centra za socijalni rad u Tutinu, a preuzimati ga u nedelju u 16,00 časova na istom mestu. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se izmeni pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu P2 771/18 od 19.12.2018. godine u stavu drugom izreke, utoliko da se on obaveže da na ime izdržavanja zajedničkog maloletnog deteta mesečno plaća po 5.000,00 dinara na tekući račun zakonskog zastupnika mal. deteta, ovde tužene, do 05. u mesecu za tekući mesec počev od 01.02.2021. godine, pa ubuduće. Trećim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tužene – protivtužilje kojim je tražila da se izmeni pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu P2 771/18 od 19.12.2018. godine u stavu drugom izreke, tako da se obaveže tužilac – protivtuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje zajedničkog maloletnog deteta, plaća mesečno po 12.000,00 dinara, počev od presuđenja pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi do 05. u mesecu za prethodni mesec na ruke tužene – protivtužilje, ili na njen tekući račun kod banke. Četvrtim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 107/22 od 09.03.2022. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u prvom stavu izreke. Drugim stavom izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena – protivtužilja je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužene na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda, budući da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu P2 771/18 od 19.12.2018. godine, zajedničko maloletno dete VV, rođen ...2017. godine u vanbračnoj zajednici stranaka i poveren je tuženoj uz obavezu tužioca da doprinosi izdržavanju mal. deteta sa 10.000,00 dinara mesečno uz istovremeno uređenje odnosa viđanja sa detetom svaki drugi i četvrti petak u mesecu, u vremenu od 11,00 do 13,00 časova u prostorijama Centra za socijalni rad u Tutinu. U vreme donošenja prethodne odluke tužilac je privremeno radio u Nemačkoj, a kada se vratio u Srbiju, ostao je bez prihoda i nije mogao da nađe posao, primao je socijalnu pomoć od januara do oktobra 2021. godine mesečno po 8.626,00 dinara, a povremeno je radno angažovan na građevini i živi sa majkom koja ima penziju od 12.000,00 dinara mesečno. Maloletno dete je u vreme donošenja prethodne odluke imalo godinu dana. U međuvremenu su se okolnosti promenile, jer su se stekli uslovi da dete kod oca boravi duže. Prema nalazu i mišljenju nadležnog organa starateljstva, dete je emotivno vezano za tužioca zbog čega je nužno da se odnos viđanja uredi na drugačiji način, da dete boravi i vikendom kod tužioca, pa je imajući u vidu da je dete starije za četiri godine, neophodno da sa tužiocem provodi duži vremenski period u odnosu na period kako je bilo uređeno ranijom presudom i da kod tužioca provede noć. Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka oftalmologa, maloletno dete je sa urođenom promenom vida i ima slabovidost na oba oka, leči se nekoliko godina u privatnoj ordinaciji, došlo je do poboljšanja stanja u odnosu na prvobitni nalaz, a potrebna mu je stalna nega i redovno primenjivanje propisane terapije koja se ogleda u lepljenju flastera na oba oka i obavljanju kontrolnih pregleda, za koju terapiju nije potrebna nikakva posebna obuka, već redovno praćenje.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osnovan tužbeni zahtev za izmenu odluke o načinu održavanja ličnih odnosa mal.deteta sa ocem na način kako je to bliže navedeno u stavu prvom izreke prvostepene presude, primenom odredbi člana 61. stav 1., člana 78. stav 3. i člana 27. stav 2. Porodičnog zakona.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Članom 266. istog zakona propisano je da u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Odredbama člana 61. Porodičnog zakona, uređeni su lični odnosi deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 1. istog člana, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom, kada je to u najboljem interesu deteta.

Naime, najbolji interes deteta, kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu prava deteta (član 3. Konvencije o pravima deteta i član 6. Porodičnog zakona) je pravni standard koji čini nekoliko elemenata procene i to uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja, s obzirom na uzrast i zrelost, emotivne potrebe. U ovom slučaju nižestepeni sudovi su pošli od nalaza i stručnog mišljenja organa starateljstva pravilno nalazeći da je način održavanja ličnih odnosa koji je predložio organ starateljstva u najboljem interesu maloletnog deteta, jer otac poseduje odgovarajuće roditeljske kompetencije, imajući u vidu da je ovaj način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem svakako podložan kontroli od strane nadležnog organa starateljstva, sve u cilju zaštite interesa maloletnog deteta.

Revizijski navodi tužene kojima se ukazuje na sprovođenje određenog modela viđanja tužioca i mal.deteta u pogledu sedišta i radnog vremena nadležnog organa starateljstva, predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata. Osim toga, neosnovano se revizijom ističe da su sudovi pogrešno primenili materijalno pravo u pogledu ocene najboljeg interesa mal.deteta ukazivanjem da tužilac nije sposoban da se na adekvatan način brine o zdravlju mal. deteta u pogledu sprovođenja propisane terapije od strane specijaliste oftalmologa, imajući u vidu nalaz i mišljenje kojim se sudski veštak oftalmolog izjasnio da za sprovođenje date terapije nije potrebna posebna obuka.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić