U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužioca ''Biorol'' doo Novi Kneževac, čiji je punomoćnik Jovan Miščević, advokat iz ..., protiv tužene ''Stambena zajednica ... broj ..'', ..., čiji je punomoćnik Strahinja LJ. Janjić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2081/20 od 19.11.2020. godine, u sednici održanoj 08.12.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2081/20 od 19.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi, Sudska jedinica Novi Kneževac P 504/2019 od 02.07.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništava odluka tužene doneta po zahtevu tužioca na VI Sednici skupštine Stambene zajednice ... broj .. u ..., održane dana 16.10.2019. godine pod tačkom 2. dnevnog reda, koja glasi: „Ne daje se saglasnost ''Biorol'' doo da se ulaz u tri novoformirane stambene jedinice omogući iz stambenog dela zgrade“. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tužilac stekao pravo da po zahtevu broj .. od 09.10.2019. godine i projektnom zadatku izvrši adaptaciju poslovnog prostora u stambeno-poslovni prostor u prizemlju stambeno-poslovnog objekta u ..., koji je sagrađen na kp br. .., zemljište pod zgradom objektom od 3a 90m2, upisan u LN broj .. KO ..., kao poseban deo 1/A, površine 389m2, tako što će formirati jedan poslovni prostor i tri stambene jedinice, koji će imati ulaz iz hodnika stambenog dela zgrade. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 126.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2081/20 od 19.11.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužene i prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti odluke tužene donete na VI Sednici skupštine Stambene zajednice od 16.10.2009. godine i za utvrđenje da je tužilac stekao pravo da izvrši adaptaciju poslovnog prostora u stambeno- poslovni prostor u prizemlju stambeno poslovnog objekta u ulici ... broj .. u ..., na način bliže opisan u tom stavu izreke, te je tužilac obavezan da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 35.450,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 15.800,00 dinara.

Protiv presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

S obzirom da je revizija tužioca dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), to nije bilo potrebe da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na koju se i revizijom tužioca ukazuje. Ovo zbog toga što je drugostepeni sud odlučivao o zahtevu za utvrđenje ništavosti odluke Skupštine stambene zgrade, za šta je nadležan u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 5. Zakona o stanovanju i održavanju zgrade. Zbog navedenog, neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud odlučivao o tome da li se radi o adaptaciji ili raspolaganju zajedničkim delom zgrade. Revizijom tužioca ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, ali se ne ukazuje na konkretnu povredu odredaba parničnog postupka učinjenoj u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik poslovnog prostora u prizemlju stambeno-poslovne zgrade u ulici ... broj .. u ... . Pored tužiočevog poslovnog prostora, u istoj stambenoj zgradi nalazi se i 21 stan, što čini ukupno 22 posebna dela. Tužilac je, kao investitor, zatražio izradu idejnog projekta adaptacije navedenog poslovnog prostora sa ciljem formiranja tri stambene jedinice i jednog poslovnog prostora, tako da stambene jedinice imaju ulaz iz hodnika stambenog dela zgrade, a da se poslovni prostor locira uz silaz za podrum, koji ostaje sastavni deo poslovnog prostora. Dana 09.10.2019. godine, tužilac je tuženoj uputio zahtev za sazivanje Sednice skupštine broj .., radi donošenja odluke o davanju saglasnosti za napred opisanu adaptaciju poslovnog prostora. Sednica je održana 16.10.2019. godine. Tužiočev zahtev dobio je 6,5 glasova ''ZA'' i 5 glasova ''PROTIV''. Protiv usvajanja zahteva tužioca glasali su i AA, koja tada nije bila upisana u katastar nepokretnosti kao vlasnik stana, kojoj je priznat jedan glas, kao i BB i VV, koje takođe nisu bile upisane kao suvlasnici stana, a kojima je priznat ukupno 1 glas.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca, nalazeći da AA i BB i VV nisu mogla biti priznata ukupno dva glasa protiv zahteva tužioca, jer u momentu glasanja nisu bile upisane u katastru nepokretnosti kao vlasnice stanova, a uz zapisnik nisu priložena punomoćja za glasanje na sednici izdata od strane vlasnika stanova upisanih u katastar, sve u skladu sa članom 41 – 43. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, te je za prihvatanje zahteva tužioca glasalo više članova skupštine tužene stambene zajednice.

Odlučujući o žalbi tužene drugostepeni sud je istu usvojio i preinačio prvostepenu presudu, tako što je tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan, iz razloga što je za donošenje pozitivne odluke po zahtevu tužioca bila potrebna 2/3 većina od 22 glasa (15 glasova), u skladu sa članom 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, jer se radilo o davanju saglasnosti za raspolaganje zajedničkim delovima zgrade, a tužilac je za svoj zahtev dobio svega 6,5 glasova.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak i odluka drugostepenog suda zasnivaju na pravilnoj primeni materijalnog prava, iz razloga koje prihvata i ovaj sud.

Članom 3. stav 2. tačka 16. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RS“ broj 104/16, 9/20), propisano je, između ostalog, da su zajednički delovi zgrade zajednički građevinski elementi (temelji, noseći zidovi i stubovi, međuspratne i druge konstrukcije, konstruktivni deo zida ili zidna ispuna, izolacija i završna obrada zida prema spoljašnjem prostoru ili prema zajedničkom delu zgrade, strehe, fasade, krov, dimnjaci, kanali za provetravanje, svetlarnici, konstrukcija i prostori za lift i druge posebne konstrukcije i dr). Tačkom 28. navedenog člana, propisano je da je pretvaranje izvođenje građevinskih radova kojima se rekonstrukcijom deo zajedničkih delova zgrade pretvara u poseban ili samostalan deo zgrade, u okviru gabarita i volumena objekta, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata i propisima donetim na osnovu njega.

Članom 9. stav 1. i 2. istog zakona, propisano je da je raspolaganje zajedničkim delovima zgrade prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja, te da o raspolaganju o zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova odlučuju u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na rad i odlučivanje stambene zajednice.

Odredbom člana 44. stav 2. navedenog zakona, propisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku i kreditnom zaduživanju stambene zajednice, skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i činjenicu da je tužilac na zidu koji predstavlja zajednički konstruktivni element, a time i zajednički deo zgrade, tražio da napravi tri nova ulaza i na taj način formira tri nove stambene jedinice, kao posebne dele zgrade, jasno proizlazi da se radi o pretvaranju, odnosno izvođenju građevinskih radova kojima se rekonstrukcijom deo zajedničkih delova zgrade pretvara u poseban deo zgrade. Kako bi na taj način u cilju pretvaranja došlo do prenosa prava svojine nad zajedničkim delom zgrade, radi se o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade o kojem skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, kako je pravilno zaključio i drugostepeni sud. Zbog navedenog, neosnovani su revizijski navodi da se u konkretnom slučaju radi o adaptaciji, a ne raspolaganju i da je zid, na kojem tužilac zahteva da napravi nove ulaze u stambene jedinice, poseban deo zgrade, koji se već nalazi u njegovom vlasništvu.

Sledom navedenog, kako u predmetnoj stambeno-poslovnoj zgradi, zajedno sa tužiočevim posebnim delom, postoji ukupno 22 posebna dela, što predstavlja ukupno 22 glasa na skupštini, te kako je za usvajanje tužiočevog zahteva bila potrebna 2/3 većina od ukupnog broja glasova, a tužilac dobio 6,5 pozitivnih glasova, to je pravilno drugostepeni sud zaključio da navedeni broj glasova nije dovoljan za usvajanje tužiočevog zahteva, zbog čega pobijana odluka tužene doneta na VI Sednici skupštine od 16.10.2019. godine nije ništava, sve u skladu sa članom 9. i 44. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je cenio ostale revizijske navode, ali je zaključio da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić