U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti niti su učinjene druge povrede postupka na koje se u reviziji tuženog ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi AA i BB su sin i majka i predstavljaju članove porodice. Tuženi je svoju majku fizički napao zadajući joj više udaraca otvorenim šakama u predelu lica zbog čega je naređenjem Policijske uprave u Nišu 3 Np 370/22 od 18.07.2021. godine tuženom izrečena hitna mera – privremena zabrana učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj u trajanju od 48 časova. Navedena mera je produžena za period od 30 dana rešenjem Osnovnog suda u Nišu 2 Np 506/22 od 19.07.2022. godine a po predlogu OJT u Nišu 11 Np 609/22 od 19.07.2022. godine. Do izricanja hitne mere je došlo zbog toga što je tuženi dana 18.07.2022. godine, dok je njegova majka spremala stvari za pomen svom pokojnom suprugu, došao i najpre počeo da viče na nju obrativši joj se rečima „jel si normalna, što spremaš to“ a zatim joj je zadao više udaraca šakama u predelu lica a potom nastavio da je vuče za kosu, o čemu je od strane PU u Nišu sačinjen izveštaj o događaju broj 369478/22 od 18.07.2022. godine. Od strane patrole policije uočene su vidne povrede u vidu crvenila po licu, na obrazima, kao i ogrebotina na vratu. Prema dopisu Centra za socijalni rad u Nišu 03.08.2022. godine, BB je nakon naznačenog događaja smeštena u prihvatilište za odrasla i stara lica „VV“ gde se i dalje nalazi. Sa istom je obavljen razgovor kao i sa tuženim. Konstatovano je da BB živi sa sinom na istoj adresi, s tim što ona živi u jednoj, a tuženi u drugoj kući u istom dvorištu. Tužilac sa majkom ima zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. BB je lice koje boluje od demencije što je utvrđeno iz izveštaja psihijatra. BB ima i ćerku GG koja živi u iznajmljenom stanu na drugoj adresi, a koja je radnicima Centra ispričala da je pozvana od strane komšija da se u kući njene majke često čuje galama i vikanje i da sumnjaju da tuženi tuče majku. Tužena BB, sa kojom je obavljen razgovor bila je dezorijentisana. Iz razgovora sa njenim komšijama došlo se do saznanja da su komšije više puta BB videli sa modricama na licu i da se često u njihovoj kući čuje svađa, vikanje od strane sina AA što je u poslednja dva meseca je postalo učestalo. Jedna komšinica je prisustvovala događaju kada je tuženi udario majku u glavu. Stoga je Centar za socijalni rad Sveti Sava u Nišu izneo mišljenje da su u ovom slučaju neophodne mere zaštite od nasilja u porodici i da su iste svrsishodne, a pokrenut je i postupak smeštajem BB u ustanovu socijalne zaštite. Iako je tuženi negirao sporni događaj (da je bilo nasilja), na osnovu utvrđenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je nasilja bilo, pa je usvojio meru zaštite od nasilja u porodici shodno odredbi čl. 10. i 197. Porodičnog zakona, za svoju odluku dao je jasne razloge koje u svemu prihvata i drugostepeni sud.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je zaključio drugostepeni sud da je u ovom slučaju bilo nasilja u porodici koje je učinio tuženi prema svojoj majci BB, te da će izrečena mera zabrane od nasilja u porodici imati svoju svrsishodnost i zaštitnost u pogledu zaštite žrtve od nasilja u porodici. Proizlazi da nasilje koje je tuženi vršio nad majkom ima i određenu uzlaznu liniju u pogledu oblika ispoljavanja i posledica. Osim toga i generalno posmatrano svrha zaštite porodičnopravnih mera jeste da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici i da se obezbedi nužna zaštita fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice izloženog nasilju, a i da se otklone okolnosti koje pogoduju ili podstiču ponavljanje nasilja odnosno izvršenja drugih vidova nasilja. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je drugostepeni sud zaključio da je u ovom slučaju bilo nasilja u porodici pa je pravilno opredeljena izrečena mera zaštite od nasilja u porodici shodno citiranim odredbama Porodičnog zakona.

Navodima iz revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Činjenica je da tuženi osporava da je bilo nasilja ali na osnovu izvedenih dokaza a koji su izvedeni i određenim posrednim putem, obavljenim razgovorom sa komšijama BB od strane radnika za socijalni rad, pravilno je zaključeno da u konkretnom slučaju postoji nasilje u porodici te da je svrsishodno da se naznačena mera zabrane budućeg nasilja u porodici usvoji i zabrani tuženom svako dalje uznemiravanje majke BB. Iako je BB bila dezorijentisana, prilikom obavljanja razgovora je bila svesna a i iz činjeničnog stanja koje je utvrđeno u toku sudskog postupka proizilazi da je BB maltretirana od strane tužioca, te da bi dalje onemogućavanje takvog ponašanja tuženog u odnosu na majku BB bilo ne samo preventivnog karaktera već i sprečavanje da takvo uznemiravanje ne dobije još veću uzlaznu liniju, što može dovesti do negativnih posledica po psihičko i fizičko zdravlje BB. Svaki član porodice ima pravo na poštovanje svog porodičnog života i da traži zaštitu u smislu člana 197. Porodičnog zakona. Ugrožavanje spokojstva je vid nasilja u porodici a tuženi u toku postupka pa i u revizijskim navodima nije pružio dovoljno dokaza koji bi ukazali na okolnost da utvrđenog uznemiravanja nije bilo.

Imajući u vidu napred izneto Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić