Испитујући побијану пресуду у границама ревизијских разлога прописаних одредбом члана 408. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/11...и 18/20), Врховни касациони суд налази да ревизија тужиоца није основана.

Побијана пресуда није захваћена битном повредом из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју се у ревизијском поступку пази по службеној дужности.

Навод ревидента да суд није ценио предложене доказе односе се на поступање првостепеног суда, као и на начин одржавања и закључења главне расправе, и њиме се указује на релативно битну повреду учињену пред тим судом, која не представља ревизијски разлог у смислу одредбе члана 407. Закона о парничном поступку. У смислу наведене законске одредбе ревизија не може да се изјави ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Навод ревидента да је другостепени суд повредио одредбу члана 3. Закона о парничном оступку када је утврдио да тужилац нема правни интерес да тражи поништај уговора у чијем закључењу није учествовао као странка, јер је тужба усмерена на утврђење ништавости тог уговора, те да је тиме другостепена пресуда захваћена битном повредом из члана 374. став 1. Закона о парничном поступку, није основан. Ово из разлога што је тужилац тужбом тражио поништај уговора закљученог између Компаније РК „Београд“ а.д. у стечају и „Верано Моторс“ д.о.о. за експорт – импорт Београд, па је суд крећући се у границама постављеног тужбеног захтева, о том тужбеном захтеву и одлучио, у односу на означене тужене, ценећи да ли постоје услови за поништај спорног уговора, управо поступајући у складу са чланом 3 став 1. Закона о парничном поступку.

Према утврђеним чињеницама, дана 05.11.2007. године између Акционарског друштва за трговину Компаније Робне куће „Београд“ у стечају, као продавца и „Верано Моторс“ ДОО за експорт импорт Београд, као купца, закључен је Уговор о купопродаји стечајног дужника као правног лица. Чланом 3. уговора предвиђено је да уколико купац не уплати купопродајну цену продавац има право на једнострани раскид уговора без остављања додатног рока и притом задржава право на наплату по банкарској гаранцији. Купац је испунио своје уговорне обавезе и исплатио продавцу уговорени износ од 360.000.000,00 евра у динарској противвредности.

На основу овако утврђених чињеница првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиоца налазећи да уговор није противан принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима, те да нису испуњени услови за ништавост из члана 103. Закона о облигационим односима. Поред тога, другостепени суд налази да нису испуњени услови за поништај наведеног уговора у смислу члана 111. и 112. Закона о облигационим односима. Тужилац није уговорна страна у уговору чији поништај тражи, већ је дугогодишњи радник, акционар и поверилац Компаније Робних кућа Београд АД у стечају, који је у поступку стечаја продат као правно лице, те исти нема овлашћење да у смислу члана 112. став 1. Закона о облигационим односима, побија наведени уговор. Првостепени суд даље налази и да је тужилац пропустио да у смислу члана 211. Закона о парничном поступку, тужбом обухвати „Верано моторс“ ДОО Београд који је уговорна страна из уговора чији поништај тужилац тражи.

Према оцени Врховног касационог суда, другостепени суд је код овако утврђених чињенице извео правилан закључак да тужбени захтев није основан.

Тужилац у ревизији понавља наводе које је истицао и током поступка, да је предметни уговор ништав из разлога што је купопродајна цена испод вредности привредног друштва у стечају, да тужени купац није исплатио ни ту купопродајну цену за Компанију РК „Београд“ у стечај на рачун друштва, односно стечајне масе, који износ би морао бити исплаћен деоничарима, бившим радницима након окончања стечаја, да тужени није наставио да се бави делатношћу што је био у обавези у року од три године. Наводи да је тужени РК Београд доо правни следбеник Верано моторс доо Београд, који је уговором о продаји купио правно лице у стечају Компанију РК „Београд“ у стечају, која је сада регистровано као РК Београд доо и правни је следбеник Верано Моторса.

Наводи ревизије нису основани.

Према члану 211. Закона о парничном поступку, нужно супарничарство постоји ако по закону и због природе правног односа тужбом морају да се обухвате сва лица која су учесници материјалноправног односа (став 1). Ако сва лица из става 1. овог члана нису обухваћена тужбом као странке, суд ће да одбије тужбени захтев као неоснован (став 2). О нужном супарничарству суд води рачуна по службеној дужности (став 3).

Тужилац је тужбом тражио да се поништи купопродајни уговор који је закључен 05.11.2007. године између Компаније РК Београд АД у стечају, као продавца и „Верано Моторс“ доо за ехпорт импорт Београд, као купца и да се наложи купцу да целокупну имовину која је предмет купопродаје врати у стечајну масу продавца.

Уговор се не може поништити, што тужилац тражи тужбеним захтевом, нити огласити ништавим, само у односу на једну уговорну страну. Захтевом за поништај уговора, као и захтевом за утврђење ништавости, морају бити обухваћене обе стране уговорнице. Како то није овде случај, тужилац није означио обе уговорне стране, односно захтевом за поништај није обухватио и „Верано Моторс“ ДОО за експорт импорт Београд, као купца по предметном уговору, правилан је закључак нижестепених судова да је тужбени захтев већ са тог разлога неоснован, у смислу члана 211. Закона о парничном поступку.

На основу улога у имовину друштва, чланови друштва стичу удео у друштво, односно акције друштва у смислу члана 13. став 2. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС, бр. 125/04).

Привредно друштво Верано моторс ДОО за експорт импорт Београд Београд и привредно друштво Акционарског друштва за трговину Компанија робне куће „Београд“ Београд, сада Робна кућа Београд доо Београд, два су привредна субјекта, који самостално иступају у правном промету. Привредно друштво „Верано Моторс“ ДОО за експорт импорт Београд Београд је купило наведено привредно друштво у стечају и стекло акције наведеног друштва, односно удео у наведеном друштву сразмерно свом улогу након промене правне форме, али то не значи да је тужени Робна кућа Београд доо Београд, постала правни следбеник „Верано Моторс“ ДОО за ехпорт импорт Београд, како неосновани тврди ревидент, нити је „Верано Моторс“ ДОО за ехпорт импорт Београд тиме изгубио субјективитет. Стога је тужилац био дужан да тужбом обухвати сва лица која су учесници уговора као материјалноправног односа, што је пропустио да учини, због чега је одбијен тужбени захтев.

На основу изложеног, Врховни касациони суд је одбио ревизију тужиоца као неосновану и одлучио као у изреци на основу члана 414. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Бранко Станић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић