Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је изјавила ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права на основу чланова 403. став 2. и 404. ЗПП.

Испитујући правилност побијане пресуду у смислу члана 408. у вези члана 420. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиље није основана у делу којим је жалба тужиље одбачена, док је у преосталом делу ревизија тужиље недозвољена.

Према стању у списима, о тужбеном захтеву тужиље је првобитно одлучено пресудом Основног суда у Крагујевцу П 5356/13 од 31.03.2015. године на тај начин што је ставом првим изреке, делимично усвојен тужбени захтев тужиље за износ од 30.000,00 динара на име претрпљених физичких болова и износ од 45.000,00 динара на име претрпљеног страха. Ставом другим изреке, преко досуђених износа захтев тужиље је одбијен. Против ове пресуде жалбе су изјавили тужиља и тужени. Одлучујући о изјављеним жалбама Виши суд у Крагујевцу је решењем Гж 1366/15 од 20.10.2016. године наведену пресуду укинуо у ставу првом и трећем изреке и у том делу предмет вратио првостепеном суду на поновни поступак. У поновном поступку, усвојен је тужбени захтев тужиље и обавезан тужени да јој на име накнаде нематеријалне штете исплати 30.000,00 динара на име претрпљених физичких болова и износ од 45.000,00 динара на име претрпљеног страха и обавезан тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка.

Имајући у виду да је тужиља успела у поступку пред првостепеним судом јер је њен тужбени захтев усвојен, другостепени суд је овде побијаном пресудом одбацио жалбу тужиље изјављену против тако донете пресуде закључујући да тужиља нема правни интерес за изјављивање жалбе.

Становиште другостепеног суда је правилно.

Према члану 378. став 3. ЗПП жалба је недозвољена ако је жалбу изјавило лице које није овлашћено на изјављивање жалбе, ако је жалбу изјавило лице које се одрекло жалбе или је повукло жалбу или ако лице које је изјавило жалбу нема правни интерес за изјављивање жалбе.

Постојање правног интереса за изјављивање жалбе подразумева могућност да се по изјављеном правном леку донесе повољнија одлука за жалиоца (у овом случају тужиље) од одлуке против које је изјављена жалба. У конкретном случају, тужиља је успела у поступку пред првостепеним судом, па и по оцени Врховног касационог суда, она нема правни интерес за подношење жалбе, због чега је другостепени суд правилном применом члана 389. став 1. у вези члана 378. став 3. ЗПП одбацио жалбу као недозвољену. При томе, супротно ревизијским наводима није од утицаја што је у току поступка раније донетом и правноснажном одлуком одлучено о делу тужбеног захтева тужиље (одбијен је тужбени захтев). У току тог поступка тужиља се користила правом на изјављивање правног лека, али у том поступку није успела. Због тога нису основани ревизијски наводи да је у овом поступку остала ускраћена за право на правно средство.

У поступку није, супротно ревизијским наводима повређено начело једнакости странака јер су и тужиља и тужени имали иста права, како у првостепеном тако и у другостепеном поступку.

Оцена доказа и утврђено чињенично стање не могу се испитивати у поступку по ревизији (члан 407. став 2. ЗПП).

На основу члана 414. у вези члана 420. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

У преосталом делу по оцени овог суда нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној на основу члана 404. ЗПП, јер питање примене чланова 154, 155. и 174. ЗОО није спорно у судској пракси, нити захтева ново тумачење права.

Ревизија није дозвољена ни као редовна.

Према члану 468. став 1. ЗПП, споровима мале вредности сматрају се спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. По члану 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба ради накнаде штете поднета је 26.11.2013. године. Вредност предмета спора је 75.000,00 динара, што према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе не прелази динарску противвредност 3.000 евра.

С обзиром да је према вредности предмета спора у питању спор мале вредности, то према цитираном члану 479. став 6. ЗПП ревизија није дозвољена.

У овом случају не може се применити члан 403. ст. 2. ЗПП, јер је у посебној глави Закона о парничном поступку који регулише поступак у спору мале вредности прописано да ревизија у овим случајевима није дозвољена, па специјално правило искључује примену општих правила (члан 467. ЗПП).

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић