
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 456/2021
11.02.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Снежана Лечић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Душко Пачариз, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 7921/18 од 07.05.2020. године, у седници већа одржаној 11.02.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресудe Вишег суда у Крагујевцу Гж 7921/18 од 07.05.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Крагујевцу П 6438/11 од 08.12.2017. године, првим ставом изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да му на име накнаде штете исплати износ од 121.146,36 динара са каматом у висини утврђеној Законом о висини стопе затезне камате почев од 28.02.2002. године, па до исплате, као неоснован. Другим ставом изреке, обавезан је тужилац да туженом на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 127.000,00 динара.
Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Гж 7921/18 од 07.05.2020. године, усвојена је жалба тужиоца и првостепена пресуда преиначена, тако што је првим ставом изреке усвојен тужбени захтев тужиоца и обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде штете исплати износ од 121.146,36 динара са каматом у висини утврђеној Законом о висини стопе затезне камате почев од 13.09.2009. године, па до исплате. Другим ставом изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу у коме је тражио да се обавеже тужени да тужиоцу на износ главног дуга из става првог изреке, исплати камату у висини утврђеној Законом о висини стопе затезне камате почев од 28.02.2002. године до 13.09.2009. године, као неоснован. Трећим ставом изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 67.870,50 динара, са законском затезном каматом од дана извршности пресуде, па до коначне исплате.
Против правоснажне пресуде донете у другом степену, тужени је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ број 125/04 и 111/09), који се у конкретном случају има применити на основу члана 506. став 1. ЗПП („Сл. гласник РС“ број 72/11...18/20), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Наиме, одредбом члана 467. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да спорови мале вредности, у смислу одредаба ове главе, јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Одредбом члана 478. став 6. Закона о парничном поступку, прописано је да против одлуке другостепеног суда није дозвољена ревизија.
Тужба у овој парници ради накнаде штете поднета је дана 30.11.2007. године, а вредност предмета спора је 121.146,36 динара, који износ очигледно не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Како је вредност предмета спора испод законом прописаног цензуса за спорове мале вредности, ревизија туженог није дозвољена.
Приликом оцене дозвољености ревизије, Врховни касациони суд је имао у виду да је у конкретном случају побијаном одлуком преиначена првостепена пресуда у делу одлуке о главној ствари, али налази да наведено није од утицаја на другачију одлуку, имајући у виду да одредбама Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ број 125/04 и 111/09), који се у конкретном случају примењује, није била прописана могућност изјављивања ревизије у ситуацији када је другостепена одлука преиначена и одлучено о захтевима странака.
На основу члана 404. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09), одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
Слађана Накић Момировић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић