Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5640/2019
24.09.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић, Божидара Вујичића, Весне Субић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиоца-противтуженог ЈП „Србијашуме“ Београд, ШГ „Голија“ Ивањица, чији је пуномоћник Саша Милинчић, адвокат из ..., против туженог-противтужиоца АА из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 915/18 од 11.01.2019. године, у седници већа од 24.09.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 915/18 од 11.01.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сјеници П 249/17 од 20.11.2017. године ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да се утврди његово право коришћења делова кп .. и .. у листу непокретности .. КО ..., са мерама и границама наведеним изреком и обавеже тужени да са описаних непокретности уклони стамбено-пословни објекат и ограде и земљиште преда тужиоцу на коришћење. Ставом другим изреке усвојен је противтужбени захтев и утврђено да је противтужилац стекао право коришћења на делу кп .. и .. КО ... у мерама и границама наведеним овим делом изреке, што је противтужени обавезан да призна и трпи промену уписа код Службе за катастар непокретности у Сјеници на основу ове пресуде. Ставом трећим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 915/18 од 11.01.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и потребе уједначавања судске праксе.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу члана чл. 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП, који се примењује на основу члана 506. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11). Ревизијом се указује на погрешну примену одредаба чл. 24. – 26. Закона о основама својинско-правних односа, као и на неправилно и непотпуно утврђено чињенично стање, али се не указује на разлоге за изузетну дозвољеност ревизије из члана 404. ЗПП. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.