
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1392/2021
30.06.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Радоје Давидовић, адвокат из ..., против тужених Енерготехника „Јужна Бачка“ ДОО из Новог Сада, чији је пуномоћник Борис Богдановић, адвокат из ... и Републичког фонда ПИО Покрајински фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Филијала Нови Сад, ради утврђења и уплате доприноса социјалног осигурања, одлучујући о предлогу тужиоца за понављање поступка, у седници од 30.06.2021. године, донео је:
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ као неоснован предлог тужиоца за понављање ревизијског поступка у предмету Врховног касационог суда Рев2 896/2016.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Врховног касационог суда Рев2 896/2016 од 16.11.2017. године одбачена је као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1798/15 од 16.12.2015. године.
Тужилац је дана 02.04.2021. године поднео предлог за понављање поступка пред Врховним касационим судом у предмету Рев2 896/2016, позивајући се на одредбе члана 433а. и 426. став 1. тачка 12. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП. У предлогу је наведено да је Врховни касациони суд одбацио ревизију тужиоца у овом предмету као недозвољену, а у другим предметима по истом чињеничном и правном основу Врховни касациони суд је одбио ревизију одлуком Рев2 1043/16 од 22.06.2016. године, а по поднетој уставној жалби од стране тужиоца у том предмету Уставни суд је својом одлуком Уж 5135/17 од 13.07.2020. године усвојио уставну жалбу и поништио решење Апелационог суда у Новом Саду и Врховног касационог суда, након чега је Врховни касациони суд донео нову одлуку којом је усвојио ревизију тужиоца у том предмету и укинуо другостепено решење. Предложено је да се усвоји предлог за понављање поступка, као и ревизија тужиоца и укине пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1798/15 од 16.12.2015. године.
Одлучујући о основаности предлога за понављање поступка у смислу члана 433а. у вези члана 426. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да предлог није основан.
Одредбом члана 433а. став 1. ЗПП прописано је да се понављање поступка пред Врховним касационим судом може захтевати само из разлога наведених у члану 426. тач. 1., 6., 11. и 12. тог закона, ако се разлог за понављање поступка односи искључиво на поступак пред Врховним касационим судом. Чланом 426. тачка 12. ЗПП прописано је да поступак који је одлуком суда правноснажно окончан може да се по предлогу странке понови ако је Уставни суд, у поступку по уставној жалби, утврдио повреду или ускраћивање људског или мањинског права и слободе зајемчене Уставом у парничном поступку, а то је могло да буде од утицаја на доношење повољније одлуке.
Полазећи од садржине наведених законских одредаба, Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови прописани законом за понављање поступка пред овим судом. Наиме, тужилац предлог за понављање ревизијског поступка заснива на другој одлуци Врховног касационог суда донетој у поступку по ревизији у предмету у коме се по тврдњи подносиоца предлога ради о истој чињеничној и правној ситуацији, у којој је Врховни касациони суд одбио ревизију тужиоца у тој парници као неосновану, а затим је након што је поништена одлука Врховног касационог суда од стране Уставног суда одлуком Уж 5135/17 од 13.07.2020. године, Врховни касациони суд донео нову одлуку о ревизији подносиоца уставне жалбе тако што је укинуо другостепено решење и предмет вратио том суду на поновно суђење. По оцени Врховног касационог суда, евентуално неједнако поступање суда или различита судска пракса у предметима са истим чињеничним и правним основом може представљати повреду права на правично суђење, али не и разлог за понављање поступка пред ревизијским судом, у смислу члана 426. тач. 1., 6., 11. и 12. ЗПП, како то неосновано сматра тужилац.
Супротно ревизијским наводима, нема места примени одредбе члана 87. Закона о уставном суду, јер се ова одредба односи на ситуацију у којој је у току истог поступка појединачним актом или радњом повређено или ускраћено право више лица који су учесници у том поступку, а само нека од њих су поднела уставну жалбу, а у конкретном случају одлука Уставног суда на коју се тужилац позива није се односила на овај предмет.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.
Председник већа – судија
Јасминка Станојевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић