Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Мирољуб Петровић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Министарство трговине, туризма и услуга, коју заступа Државно правобранилаштво, Београд, ради поништаја одлуке о престанку радног односа и враћања на рад, у поступку претходног разматрања списа ради одлучивања о предлогу тужене за понављање поступка, у седници одржаној дана 18.02.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УСТУПА СЕ предмет Првог основног суда у Београду П1 1557/10 том суду ради одлучивања о предлогу тужене за понављање поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Врховног касационог суда Рев2 1085/2015 од 24.03.2015. године, ставом првим изреке, преиначена је пресуда Апелационог суда у Београду Гж1 2093/14 од 11.02.2015. године, тако што је одбијена жалба тужене и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П1 1557/10 од 17.10.2014. године и обавезана тужена да тужиоца врати на рад и распореди га у складу са његовом стручном спремом и радним искуством у року од осам дана. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова ревизијског поступка плати 33.000,00 динара.

Тужена је 07.07.2016. године Првом основном суду у Београду поднела предлог за понављање поступка из разлога који је прописан чланом 426. став 2. Закона о парничном поступку наводећи да је пропустом првостепеног суда да законском заступнику тужене достави примерак ревизије тужиоца изјављене против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2093/14 од 11.02.2015. године, туженој било омогућено да расправља пред судом.

У конкретном случају, против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2093/14 од 11.02.2015. године, тужилац је изјавио ревизију, а одлучујући о ревизији Врховни касациони суд је донео пресуду Рев2 1085/2015 од 24.03.2016. године.

Међутим, председник већа првостепеног суда није поступио у складу са одредбом члана 402. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, број 125/04 и 111/09), на чију примену упућује члан 506. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, број 72/11 и 55/14), јер примерак благовремене, потпуне и дозвољене ревизије тужиоца, није доставио противној странци, конкретно Државном правобраниоцу као законском заступнику тужене, а на шта је указано решењем Врховног касационог суда Рев2 165/2016 од 20.04.2017. године.

Решењем Првог основног суда у Београду П1 1557/10 од 28.12.2018. године одбијен је предлог тужене за понављање поступка окончаног пресудом Врховног касационог суда Рев 2 1085/15 од 24.03.2016. године.

Решењем Вишег суда у Београду Гж1 420/19 од 14.11.2019. године укинуто је првостепено решење и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак.

Први основни суд у Београду је дана 08.09.2020. године доставио Врховном касационом суду списе П1 1557/10, у циљу одлучивања о предлогу за понављање поступка.

Имајући у виду да је због пропуштања достављања, тужена поднела предлог за понављање поступка из разлога који је прописан чланом 422. тачка 1. ЗПП, те да се разлог за понављање поступка односи искључиво на поступање првостепеног суда, неосновано су предметни списи поново достављени Врховном касационом суду ради одлучивања о предлогу (о томе се овај суд већ изјаснио решењем Рев2 1651/16 од 20.04.2017. године)

Наиме, законске одредбе од члана 422. до 429. релевантног ЗПП, којима је регулисан ванредни правни лек понављање поступка, не прописују могућност изјављивања тог правног лека против ревизијске одлуке.

Ради изложеног, потребно је да председник већа првостепеног суда поступи по предлогу за понављање поступка у складу са одредбама које су прописане чланом 426, 427. и 428. Закона о парничном поступку.

Из наведених разлога Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић