.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 423/2021
18.03.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ... и ДД из ..., чији је заједнички пуномоћник Маја Миљевић адвокат из ..., против туженог ЈКП за превоз путника „Аутотранспорт – Панчево“, кога заступа Саша Левнајић адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2124/20 од 18.11.2020. године, у седници већа од 18.03.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2124/20 од 18.11.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Панчеву П1 255/19 од 12.06.2020. године, ставом првим изреке, усвојени су тужбени захтеви тужилаца и обавезан је тужени да тужиоцу АА на име разлике зараде за остварене, а неплаћене ефективне часове рада дужег од радног времена, на име разлике између припадајуће и исплаћене накнаде трошкова за исхрану у току рада и трошкова регреса за коришћење годишњег одмора, а тужиоцима ББ, ВВ, ГГ и ДД на име разлике зараде за остварене, а неплаћене ефективне часове рада дужег од радног времена, на име разлике између припадајуће и исплаћене накнаде трошкова за исхрану у току рада, трошкове регреса за коришћење годишњег одмора и на име разлике зараде за рад недељом, за период наведен у овом ставу изреке за сваког тужиоца исплати појединачне износе са законском затезном каматом почев од дана доспелости сваког износа до коначне исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да за сваког тужиоца, по исплати сваког припадајућег износа на име разлике у заради, надлежним фондовима уплати доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцима накнади трошкове овог поступка у износу од 295.926,55 динара увећане за износ законске затезне камате од дана извршности пресуде па до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 2124/20 од 18.11.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Панчеву П1 255/19 од 12.06.2020. године. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против другостепене пресуде тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 441. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011, 49/2013-УС, 74/2013- УС, 55/2014, 87/2018, 18/2020, у даљем тексту: ЗПП), Врховни касациони суд је оценио да ревизија туженог није дозвољена.
Одредбом члана 410. став 2. тачка 5) ЗПП је прописано да ревизија није дозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. ст.1. и 3.), осим из члана 404. овог закона.
Одредбом члана 441. ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о заснивању, постојању и престанку радног односа.
У споровима ради новчаног потраживања из радног односа ревизија је дозвољена под истим условима као и у имовинскоправним споровима који се односе на новчано потраживање.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
У овој парници тужиоци су тражили исплату на име разлике зараде за остварене, а неплаћене ефективне часове рада дуже од радног времена, на име разлике између припадајуће и исплаћене накнаде трошкова за исхрану у току рада, трошкове регреса за коришћење годишњег одмора и на име разлике зараде за рад недељом при чему је као вредност спора за тужиоца АА означен износ од 141.275,22 динара, за тужиоца ББ износ од 160.182,88 динара, за тужиоца ВВ износ од 168.716,47 динара и за тужиоца ГГ износ од 147.744,77 динара.
У конкретном случају се не ради о парници из радног спора, у смислу члана 441. Закона о парничном поступку (када је ревизија увек дозвољена), јер предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, нити је ревизија поднета на основу члана 404. истог закона, па како вредност предмета спора побијеног дела правноснаже пресуде очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд оценио да ревизија туженог није дозвољена.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је применом члана 413. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке овог решења.
Председник већа-судија
Бранислав Босиљковић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић
