Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3755/18 од 06.02.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужене за накнаду трошкова поступка по жалби.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права са позивом на одредбу члана 404. ЗПП.

Тужилац је поднео одговор на ревизију затхевајући накнаду трошкова за састав тог одговора.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије Врховни касациони суд је нашао да је ревизија дозвољена по члану 441. ЗПП, јер је у конкретном случају реч о спору о постојању радног односа, па нема разлога за испитивање услова за дозвољеност ревизије на основу члана 404. став 1. ЗПП.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија тужене основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању тужилац је запослен у Министарству унутрашњих послова на радном месту полицајца од 2008. године, при Полицијској управи за Урошевац са привременим седиштем у Лесковцу, с тим што тужилац не поседује решење о пријему у радни однос с обзиром му приликом заснивања радног односа није уручен примерак тог решења. До јуна месеца 2013. године тужиоцу је редовно исплаћивана зарада и уплаћивани доприноси за обавезно социјално осигурање, а од тада је без било каквог упозорења тужена престала да му исплаћује зараду и са даном 31.05.2013. године одјавила је тужиоца са осигурања код надлежног Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. На основу налаза и мишљења судског вештака финансијске струке утврђена је висина месечних зарада које би тужилац остварио у спорном периоду. Тужба у овој парници поднета је 01.10.2015. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су закључили да тужилац има правни интерес да захтева утврђење постојања радног односа на неодређено време код тужене, јер тужена није донела решење о престанку радног односа тужиоцу, односно није доказала да је то учинила, а на њој је био терет доказивања ове чињенице, па је у обавези да му исплати изостале зараде за тражени период у утврђеној висини и уплати доприносе за обавезно социјално осигурање.

По становишту овог суда, тужена у ревизији основано указује на погрешну примену материјалног права и то члана 195. Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/05) важећег у то време, којим је прописано да се судска заштита у радном спору може тражити у року од 90 дана од дана достављања решења, односно од сазнања за повреду права.

Тужилац је за повреду права сазнао у јуну месецу 2013. године, када је тужена престала да му исплаћује зараду, без обзира што није примио решење о престанку радног односа. Како је тужбу у овом радном спору поднео 01.10.2015. године, он је преклудиран у заштити својих права из радног односа, због чега је овај суд преиначио нижестепене пресуде и одбио захтев тужиоца за утврђење да је у радном односу код тужене на неодређено време. С обзиром да од захтева за утврђења постојања радног односа зависи и судбина захтева за исплату накнаде штете у висини припадајућих плата и доприноса за социјално осигурање, као правних последица незаконитог престанка радног односа на основу члана 191. став 1. Закона о раду, то су и ови захтеви одбијени.

Одлука о трошковима поступка донета је на основу чланова 153. став 1, 154. став 2, 163. став 2. и 165. став 2. ЗПП, а висина је одмерена на име тражених трошкова за састав жалбе према важећој АТ. Трошкови првостепеног поступка, као и трошкови састава ревизије нису досуђени, јер их тужена није тражила.

Захтев тужиоца за накнаду трошкова поводом одговора на ревизију је одбијен, јер ови трошкови нису били нужни за вођење парнице у смислу члана 154. став 1. ЗПП.

На основу члана 416. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић