Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Драган Николић, адвокат из ..., против туженог Регионалног центра за таленте Врање, кога заступа Градско правобранилаштво Града Врања, ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 385/2020 од 20.01.2021. године, у седници већа одржаној 20.05.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 385/2020 од 20.01.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врању П1 1097/18 од 13.12.2019. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име неисплаћеног дела зараде за период од 30.09.2016. године до 06.12.2018. године, исплaти појединачно наведене месечне износе у изреци са законском затезном каматом (висина износа и датум доспећа одређени у изреци). Ставом другим изреке, обавезан је тужени да у име тужиоца, на појединачно утврђене износе зараде у ставу првом изреке, за период од 30.09.2016. године до 06.12.2018. године, изврши обрачун и уплату доприноса за социјално осигурање и доприносе за случај незапослености надлежним фондовима и установама. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 140.071,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 385/2020 од 20.01.2021. године, одбијене су жалбе парничних странака и потврђена пресуда Основног суда у Врању П1 1097/18 од 13.12.2019. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, побијајући и одлуку о трошковима поступка.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима кад се тужбени захтев односи на утврђење права својине на непокретностима или потраживања у новцу, на предају ствари или извршења неке друге чинидбе, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овом спору ради исплате зараде поднета је 06.12.2018. године, а вредност предмета спора побијаног дела износи 967.349,67 динара.

С обзиром да вредност предмета спора очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић