Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 213/2021
08.04.2021. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Весне Субић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Новица Здравковић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Станиша Стаменковић, адвокат из ..., ради утврђења и чинидбе, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Апелационог суда у Нишу и Вишег суда у Врању, у седници од 08.04.2021. године донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Апелациони суд у Нишу стварно је надлежан за одлучивање о жалби туженог изјављеној против пресуде Основног суда у Врању П 2337/16 од 04.11.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Гж 328/2021 од 24.02.2021. године, ставом првим изреке Апелациони суд у Нишу огласио се стварно ненадлежним за одлучивање о жалби туженог изјављеној против пресуде Основног суда у Врању П 2337/16 од 04.11.2020. године. Ставом другим изреке одлучено је да ће се списи доставити Вишем суду у Врању као стварно и месно надлежном.

Виши суд у Врању није прихватио стварну надлежност и дописом Гж 537/21 од 26.03.2021. године предмет је доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба стварне надлежности.

Одлучујући о сукобу стварне надлежности у смислу члана 22. став 2. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да је за одлучивање о жалби против првостепене пресуде стварно надлежан Апелациони суд у Нишу.

Пресудом Основног суда у Врању П 2337/16 од 04.11.2020. године утврђено је да тужени нема право службености коришћења катастарске парцеле чији је власник тужилац, у мерама и границама описаним изреком. Туженом је наложено да уклони постављену капију и врати ограду коју је поставио тужилац и да се убудуће уздржи од даљег узнемиравања тужиоца у несметаном коришћењу његове парцеле.

Из наведеног произилази да је предмет спора у овој парници утврђење непостојања права службености, па се не ради о спору мале вредности, што произилази из члана 469. ЗПП, иако је вредност предмета спора означена на износ који не прелази 3.000,00 евра у динарској противвредности. Зато је за одлучивање о жалби против првостепене пресуде надлежан Апелациони суд у Нишу, у смислу члана 24. став 1. тачка 3. Закона о уређењу судова.