У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, отац тужене, сада пок. ВВ је као прималац издржавања закључио Уговор о доживотном издржавању 17.05.2005. године са сестром ГГ и супругом ДД као даваоцима издржавања, којим уговором није била обухваћена спорна катастарска парцела. Допунским решењем Општинског суда у Жабарима од 08.09.2008. године сада пок. ВВ оглашен је за наследника свог оца пок. ЂЂ на спорној кп .. у листу непокретности .. КО ... . Оставинским решењем Општинског суда у Жабарима од 13.11.2009. године, за наследника пок. ВВ, који је преминуо ...2008. године, на заоставштини коју је чинила само спорна парцела, оглашена је ћерка оставиоца, овде тужена, јер је његова супруга преминула пре покретања оставинског поступка, а остала имовина оставиоца је обухваћена Уговором о доживотном издржавању од 17.05.2005. године. Пресудом на основу признања Општинског суда у Жабарима П 1/09 од 05.01.2009. године утврђено је да је тужилац у том предмету ЕЕ, отац овде тужиоца, власник 1/2 спорне катастарске парцеле, јер је у тој парници тужена ДД признала тужбени захтев и пресуда је постала правноснажна истог дана. Решењем Основног суда у Деспотовцу, Судска јединица у Свилајнцу О 1060/15 расправљана је заоставштина оца тужиоца и за наследнике су оглашени тужилац и његова сестра ЖЖ, који су споразумно поделили заоставштину тако што је тужиоцу припала спорна катастарска парцела као ванкњижно власништво по пресуди на основу признања Општинског суда у Жабарима П 1/09 од 05.01.2009. године. Спорна катастарска парцела је у листу непокретности .. КО ... уписана као власништво тужене.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у побијаној другостепеној пресуди примењено материјално право када је првостепена пресуда преиначена и тужбени захтев тужиоца одбијен као неоснован.

Према члану 229. став 1. Закона о наслеђивању („Службени гласник РС“ 46/95 и 101/03), који се примењује на спорни правни однос, наследници до деобе заједнички управљају и располажу наследством. Према члану 231. став 1. тог закона, сваки наследник може пре деобе свој наследни део потпуно или делимично пренети само на санаследника. Ставом другим је прописано да уговор о преносу наследног дела мора оверити судија, а према ставу трећем овог члана, уговор наследника о уступању наследног дела са оним ко није наследник само обавезује наследника да, по извршеној деоби, преда свој део сауговарачу, чиме сауговарач до деобе не добија никакво друго право.

У поступку је утврђено да за живота ДД није био покренут поступак расправљања заоставштине њеног супруга, оца тужене пок. ВВ, нити је током поступка утврђено да је она за живота свог супруга стекла право својине на 1/2 спорне катастарске парцеле на неки од законом прописаних начина. Сада покојни ВВ је право својине на спорној парцели стекао као наслеђе иза свог оца, у тренутку очеве смрти, у смислу члана 212. став 1. Закона о наслеђивању. Из цитираних законских одредаба произилази да је сада пок. ДД свој наследни део пре деобе могла пренети само на санаследнике, а у случају преноса наследног дела на лице које није наследник, то лице је захтев могло истицати само према оном наследнику који му је свој наследни део уступио. Правилан је такође закључак другостепеног суда да пресуда на основу признања од 05.01.2009. године, по основу које није ни извршена промена права својине у јавној књизи, делује само међу странкама. Зато је правилно другостепеном пресудом првостепена пресуда преиначена и одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца да се утврди његово право својине са 1/2 идеалног дела спорне катастарске парцеле, по основу наслеђивања иза његовог оца, јер тужилац није могао од оца наследити право које његов отац за живота није могао да стекне.

С обзиром на наведено, ревизијом тужиоца неосновано се истиче погрешна примена материјалног права, односно чл. 229. и 231. тада важећег Закона о наслеђивању, и наводи да је ДД по основу наслеђивања иза свог супруга стекла 1/2 спорне парцеле, којом је могла располагати у корист оца тужиоца пресудом по основу признања.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа – судија

Бисерка Живановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић