Р1 343/2021 3.20.1

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 343/2021
10.06.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Марине Милановић и Катарине Манојловић Андрић, чланова већа, у парничном поступку тужиоца Града Новог Сада, Градска управа за грађевинско земљиште и инвестиције из Новог Сада, чији је заступник Правобранилаштво Града Новог Сада, против туженог „АА“ Д.О.О. за производњу, трговину и услуге експорт- импорт ... из ..., ради исплате, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Основног суда у Бачкој Паланци и Привредног суд у Новом Саду, на седници одржаној 10.06.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом предмету, СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Основни суд у Бачкој Паланци.

О б р а з л о ж е њ е

Привредни суд у Новом Саду, решењем П 517/2021 од 18.03.2021. године, огласио се стварно ненадлежним за поступање у овом предмету и одлучио да по правноснажности решења списе предмета уступи Основном суду у Бачкој Паланци, као стварно и месно надлежном суду. У образложењу је указао, да је приликом претходног испитивања тужбе утврдио да није стварно надлежан за поступање у овом предмету, из разлога што се у конкретној ситуацији ради о спору између Града Новог Сада, као правног лица и привредног субјекта, те да се не ради о спору између два привредна субјекта и да није у питању спор из привредне делатности, с обзиром на то да тужилац потражује исплату јавног прихода на име доприноса за уређење градског земљишта, због чега је на основу одредби члана 40. став 2. Закона о парничном поступку и члана 22. Закона о уређењу судова, одлучио као у изреци.

Основни суд у Бачкој Паланци, није прихватио стварну надлежност, већ је уз допис П 425/21 од 24.05.2021. године, списе предмета доставио Врховном касационом суду, ради одлучивања о сукобу надлежности између судова разне врсте. У образложењу је указао, да се у конкретној ситуацији ради о захтеву за исплату доприноса за уређење градског грађевинског земљишта од туженог као инвеститора објекта, па како је обавеза за туженог настала из обављања његове привредне делатности, да је Привредни суд у Новом Саду надлежан за поступање.

Врховни касациони суд је одлучујући о сукобу стварне надлежности на основу одредбе члана 22. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13 - УС, 74/13 - УС, 55/14, 87/18 и 18/20), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - УС, 87/18 и 88/18 - УС), утврдио да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Бачкој Паланци.

Тужба је 15.03.2021. године поднета Привредном суду у Новом Саду. У тужби је тужилац означен као Град Нови Сад, Градска управа за грађевинско земљиште и инвестиције, а тужени као „АА“ Д.О.О. за производњу, трговину и услуге експорт- импорт ... из ... Предмет тужбеног захтева је исплата износа од 448.006,81 динара. Према наводима тужбе, тужени није платио допринос за уређивање грађевинског земљишта по решењу о употребној дозволи од 18.04.2018. године, за изграђени објекат на парцели број ... КО ...

Одредбом члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, је прописано да, привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и кад је у наведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства.

Према томе, у овом парничном поступку није испуњен субјективни услов за заснивање стварне надлежности привредног суда из одредбе члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, с обзиром на то да је тужени Град Нови Сад, као правно лице. Затим, како је предмет тужбеног захтева исплата доприноса за уређење грађевинског земљишта према наводима тужбе, то није испуњен ни објективни услов за заснивање стварне надлежности привредног суда из одредбе члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, с обзиром на то да се не ради о спору у коме је тужилац правно лице, које обавља делатност привредног субјекта, због чега је за поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Бачкој Паланци, на основу одредбе члана 22. став 2. Закона о уређењу судова.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 2. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић