Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Gž 115/05
26.01.2006. godina
Beograd

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Spomenke Zarić, članova veća, u sporu tužilaca AA i BB, koje zastupa AB, adv. i VV i GG, koje zastupa AV, adv., protiv tužene državne zajednice Srbija i Crna Gora, MO VP 3065 Sombor, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužilaca VV i GG, izjavljenoj protiv rešenja Okružnog suda u Somboru Gž. 139/05 od 19.05.2005. godine, u sednici održanoj 26.01.2006. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE žalba tužilaca VV i GG i potvrđuje rešenje Okružnog suda u Somboru Gž. 139/05 od 19.05.2005. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Okružnog suda u Somboru Gž. 139/05 od 19.05.2005. godine odbačeni su kao neblagovremeni predlozi tužilaca za ponavljanje postupka, pravnosnažno okončanog presudom Okružnog suda u Somboru Gž. 628/97 od 17.06.1997. godine.

Protiv ovog rešenja tužioci AA i BB izjavili su žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu čl. 365. u vezi čl. 381. ranije važećeg ZPP, koji se primenjuje na osnovu čl. 491. st. 1. ZPP ("Sl. glasnik RS" br. 125/04), Vrhovni sud je našao da žalba nije osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede iz čl. 354. st. 2. ZPP, na koje Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima, presudom Opštinskog suda u Somboru P. 1168/96 od 06.03.1997. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužilji AA isplati 30.000,00 dinara, tada mal. BB 60.000,00 dinara, VV 35.000,00 dinara i GG 35.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica. Istom presudom tužena je obavezana da tužiocu GG naknadi materijalnu štetu za troškove podizanja nadgrobnog spomenika u iznosu od 13.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Preko dosuđenih iznosa nematerijalne štete tužbeni zahtev je odbijeni. Tužena je obavezana da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.027,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Okružnog suda u Somboru Gž. 628/97 od 17.06.1997. godine usvojena je žalba tužene i prvostepena presuda preinačena, kako u pogledu glavnih zahteva tako i u pogledu odluke o troškovima postupka, tako što su tužbeni zahtevi tužilaca i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka odbijen. Žalba tužilaca je odbijena u odnosu na odbijajući deo tužbenog zahteva, a prvostepena presuda potvrđena. Ova presuda je uručena punomoćniku tužilaca 26.08.1997. godine, a zakonskom zastupniku tužene 01.09.1997. godine.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 756/98 od 20. maja 1998. godine revizija tužilaca, izjavljena protiv navedene pravnosnažne presude drugostepenog suda, odbijena je kao neosnovana. Revizijsku odluku punomoćnik tužilaca i zakonski zastupnik tužene primili su 14.12.1998. godine.

Tužioci VV i GG, preko punomoćnika, podneli su 20.09.2004. godine predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Okružnog suda u Somboru Gž. 628/97 od 17.06.1997. godine. Predlog je podnet iz razloga predviđenih čl. 421. st. 1. tač. 9. ZPP. Naveli su da su saznali za nove činjenice i stekli mogućnost da upotrebe nove dokaze na osnovu kojih bi za njih mogla biti doneta povoljnija odluka.

Prema čl. 423. st. 3. ZPP, po proteku roka od 5 godina od dana kad je odluka postala pravnosnažna, predlog za ponavljanje postupka ne može se podneti, osim ako se ponavljanje traži iz razloga navedenih u čl. 421. tač. 2. i 3. tog Zakona.

Pošto je punomoćnik tužilaca drugostepenu presudu primio 26.08.1997. godine, a predlog za ponavljanje postupka u ime tužilaca VV i GG podneo 20.09.2004. godine iz razloga predviđenih čl. 421. st. 1. tač. 9. ZPP, pravilan je zaključak o neblagovremenosti ovog predloga.

Isticanje u žalbi da su tužioci za postojanje pravnosnažne presude drugostepenog suda saznali tek 04.11.2003. godine i da ih njihov punomoćnik uopšte nije informisao o ishodu spora, niti im je dostavio ovu presudu, nije od uticaja, obzirom na izričitu zakonsku regulativu.

To su razlozi što je Vrhovni sud, na osnovu čl. 368. u vezi čl. 380. st. 1. tač. 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Snežana Andrejević, s.r.

Za tačnost otpravka

vs