Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Gž 59/05
08.06.2006. godina
Beograd

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Sonje Brkić i Spomenke Zarić, članova veća, u vanparničnom predmetu predlagača AA, koju zastupaju AB i AV, advokati, protiv protivnika predlagača BB, radi priznanja strane sudske odluke, odlučujući o žalbi protivnika predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Okružnog suda u Požarevcu R.59/2003 od 23.2.2005. godine, u sednici održanoj 8.6.2006. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE žalba protivnika predlagača i potvrđuje rešenje Okružnog suda u Požarevcu R.59/2003 od 23.2.2005. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Okružnog suda u Požarevcu R.59/2003 od 23.2.2005. godine priznata je odluka Magistrata grada Beča, Mag. Odeljenja 16, Bečka ustanova za poravnanja za predmete stanarskog prava, ispostava za 20. i 21. kvart, Austrija 24E 2949/96 w, broj GZMA 16 Schli 21/6354/94 od 13.4.1995. godine, kojom je protivniku predlagača naloženo da vrati predlagaču iznos od 50.000 austrijskih šilinga –AŠ sa kamatom od 4% počev od 20.6.1994. godine, u roku od 14 dana po pravnosnažnosti odluke, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv ovog rešenja protivnik predlagača izjavio je žalbu zbog bitnih povreda odredaba postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu čl. 372. u vezi čl. 388. ZPP, ("Službeni glasnik RS" br. 125/04) i u vezi čl. 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je našao da žalba nije osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede iz čl. 361. stav 2. ZPP, na koje Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge određene bitne povrede postupka podnosilac žalbe ne ukazuje.

Prema stanju u spisima, odlukom Magistrata grada Beča od 13.4.1995. godine, koji je predhodno citirana, naloženo je protivniku predlagača da predlagaču vrati iznos od 50.000 austrijskih šilinga sa kamatom od 4% počev od 20.6.1994. godine u roku od 14 dana po pravnosnažnosti odluke, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Aktom nadležnog Magistrata od 3.7.2003. godine predlagač je obavešten da je ova odluka pravnosnažna, jer se u ostavljenom roku niko nije žalio. U odluci Magistrata grada Beča od 17.10.1997. godine navedeno je da je zahtev od 20.6.1994. godine protivniku predlagača dostavljen dva puta(prvi put 23.6.1994. godine, a drugi put 25.8.1994. godine). Protivnik predlagača se u roku od 4 nedelje po prijemu dopisa nije izjasnio o tužbi, posle čega je doneta navedena odluka, kojom je zahtev usvojen. Ovu odluku preuzela je supruga protivnika predlagača BB dana 28.4.1995. godine, što se smatra urednom dostavom. Izjašnjavajući se po zamolnici Okružnog suda u Požarevcu od 22.3.2004. godine o načinu dostavljanja tužbe i poziva za raspravu, kao i o tome kada je navedena odluka dostavljena protivniku predlagača, nadležni organ Magistrata grada Beča je 13.10.2004. godine obavestio sud da su akta uništena zbog isteka vremena čuvanja, pa se ne mogu dati konkretni podaci o sprovedenoj dostavi. Međutim, sudu je dostavljena opšta informacija o načinu dostavljanja zahteva i odluka primenom austrijskog Zakona o dostavama (Savezni službeni list 200/1982). Prema tim propisima, koji se odnose i na zahteve i na odluke, pošiljka se predaje primaocu na mestu isporuke, a to je mesto na kome pošiljka sme biti predata primaocu (stan ili drugi smeštaj, preduzeće sa sedištem, poslovni prostor, kancelarija ili radno mesto primaoca, u slučaju vršenja javne službe dostava se može izvršiti i u njenom mestu). Za slučaj da pošiljka ne može biti uručena primaocu, ukoliko je na mestu isporuke prisutan zamenik primaoca, dostava se sme izvršiti toj osobi (dostava zameniku) ukoliko dostavljač može da predpostavi da primalac redovno boravi na mestu isporuke.

Zamenik primaoca može biti bilo koja odrasla osoba, koja stanuje na istom mestu isporuke ili koja je radnik ili poslodavac primaoca i koja je spremna za prijem. Ukoliko pošiljka ne može da se dostavi a dostavljač ima razloga da predpostavi da primalac redovno boravi na mestu isporuke, dokument, u slučaju dostave preko pošte, biće deponovan kod nadležne poštanske službe, o čemu se primalac pismeno obaveštava. Ovo obaveštenje ostavlja se u sanduče za pisma na mestu isporuke, ili, ako to nije moguće, zadene se na ulazna vrata.

Imajući u vidu sve navedene činjenice, pravilan je zaključak prvostepenog suda da su za priznanje strane sudske odluke ispunjeni svi uslovi, koje propisuje Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ" br. 43/82, 72/82 i "Službeni list SRJ" br. 46/96).

Odluka čije se priznanje traži je pravnosnažna, pa je ispunjen uslov iz čl. 87. pomenutog zakona. Pritom, prema čl. 86. stav 3. ovog zakona, stranom sudskom odlukom smatra se i odluka drugog organa koja je u državi u kojoj je donesena izjednačena sa sudskom odlukom, odnosno sudskim poravnanjem ako se njome regulišu odnosi predviđeni u članu 1. ovog zakona. Prema tom članu ovaj zakon sadrži pravila o određivanju merodavnog prava za statusne, porodične i imovinske, odnosno druge materijalno-pravne odnose s međunarodnim elementom.

Nisu osnovani žalbeni navodi da postoje smetnje za priznanje ove odluke, koje propisuje član 88. istog zakona. Dostavljanjem tužbe i poziva za raspravu protivniku predlagača je omogućeno učešće u postupku, pa je bez značaja to što on svoje pravo nije iskoristio dostavljanjem odgovora na tužbu ili prisustvom na samoj raspravi. I dostavljanje same odluke izvršeno je prema tada važećim austrijskim propisima o dostavljanju. Pritom, ne postoje ni druge smetnje za priznanje strane sudske odluke, predviđene čl. 89. do 92. ovog zakona.

Ostali žalbeni navodi svode se na osporavanje činjeničnog stanja, koje je bilo predmet raspravljanja pred stranim sudom. Ti navodi, obzirom na odredbu čl. 101. stav 2. pomenutog zakona, nisu od uticaja na odlučivanje.

To su razlozi što je Vrhovni sud, na osnovu čl. 375. u vezi čl. 387. stav 1. tačka 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Snežana Andrejević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

mz