Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Gž 64/05
07.07.2005. godina
Beograd

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, protiv tuženog VV, radi utvrđenja očinstva, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv međupresude Okružnog suda u Novom Sadu P. 25/2004 od 13.12.2004. godine, u sednici održanoj dana 7.7.2005. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE međupresuda Okružnog suda u Novom Sadu P. 25/2004 od 13.12.2004. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Međupresudom Okružnog suda u Novom Sadu P. 25/2004 od 13.12.2004. godine utvrđeno je da je tuženi VV prirodni otac tužilje AA, rođene dana ___. godine od majke BB, a da će o visini tužbenog zahteva u pogledu obaveze izdržavanja i troškovima parničnog postupka sud odlučiti po pravosnažnosti ove presude.

Protiv navedene prvostepene odluke tuženi je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu međupresudu u smislu člana 365. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku koji se primenjuje na osnovu člana 491. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04) i našao da je žalba osnovana.

Žalbom tuženog se osnovano ukazuje da je pobijana prvostepena odluka zahvaćena bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP jer ima takvih nedostataka zbog kojih se ne može ispitati.

Prema razlozima pobijane odluke prvostepeni sud je odluku zasnovao na oceni svih izvedenih dokaza u toku prvostepenog postupka iako, izuzev saslušanja stranaka, oni nisu bili izvedeni na glavnoj raspravi pred većem koje je pobijanu odluku donelo – kako je to propisano članom 315. stav 3. ZPP. Prvostepeni sud je propustio da na glavnoj raspravi, koja mora početi iznova ako se drži pred izmenjenim većem, pozove stranke da se izjasne o ponovnom izvođenju već izvedenih dokaza i donese odluku da se oni ponovo ne izvode već da se pročitaju zapisnici o izvođenju ovih dokaza.

Osim toga, prvostepeni sud je protivno odredbama člana 330. ZPP u ovoj parnici radi utvrđivanja očinstva odlučio o zahtevu ove tužbe za utvrđenje – međupresudom (ne označavajući ni da se presuda donosi u ime naroda), iako se o utvrđivanju očinstva prema pravnoj prirodi ovog deklaratornog zahteva može odlučiti samo presudom.

Naime, ako je tuženi osporio osnov tužbenog zahteva i iznos tužbenog zahteva, a u pogledu osnova stvar je sazrela za donošenje odluke, sud može iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tužbenog zahteva (međupresudu). To znači da se radi o vrsti presude koja nije konačna i izvršna i koja se može doneti samo povodom kondemnatornog zahteva u parnici za osudu na činidbu u kojoj je sporan osnov tužbenog zahteva i to samo u pogledu osnova, a ne i o iznosu tužbenog zahteva.

Kako je zahtev za utvrđenje očinstva deklaratorne, a ne kondemnatorne prirode, o tom se zahtevu ne može uopšte odlučivati međupresudom, pa su razlozi prvostepenog suda o donošenju ovakve odluke nejasni i protivrečni odredbama člana 330. ZPP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 380. stav 3. ZPP, u vezi člana 73. Zakona o sudovima ukinuo pobijanu međupresudu i predmet ponovo vratio istom prvostepenom sudu na ponovno suđenje, obzirom da pobijanom međupresudom postupak nije bio okončan pred okružnim sudom - kao prvostepenim sudom, pa nisu bili ispunjeni uslovi da se ovaj predmet ustupi opštinskom sudu (kao prvostepenom) na ponovno suđenje, već se postupak u celini mora okončati pred okružnim sudom u prvostepenoj instanci.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti rečene nedostatke odlučiti i formalno o pristupanju BB kao novog tužioca ovoj parnici, bez obzira što se tuženi tome ne može protiviti i odlučujući o zahtevu tužilja doneti zakonitu i pravilnu odluku.

Predsednik veća – sudija,

Snežana Andrejević, s.r.

Za tačnost otpravka

zž