Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Milojičić, advokat iz ..., protiv tuženog „Lučić Prigrevica“ AD Novi Sad, čiji je punomoćnik Mladen Domazet, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2633/19 od 05.08.2019. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu R4 8/20 od 26.10.2020. godine, u sednici održanoj 21.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, žalba tuženog izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu R4 8/20 od 26.10.2020. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2633/19 od 05.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 89/19 od 16.01.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 89/19 od 05.03.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu, na ime neisplaćene otpremnine plati 359.100,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 01.01.2006. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka od 86.875,13 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2633/19 od 05.08.2019. godine, žalba tuženog je odbijena, kao neosnovana i prvostepena odluka potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom.

Rešenjem R4 8/20 od 26.10.2020. godine, Apelacioni sud u Novom Sadu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 395. ZPP, nalazeći da za to nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi. 

Tuženi je protiv navedenog drugostepenog rešenja izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku, odnosno pre 01.02.2012. godine („Sl. glasnik RS“ br. 72/11), pa se, primenom odredbe člana 506. stav 1. u vezi člana 508. tog Zakona, ovaj postupak ima sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku objavljenom u „Službenom glasniku RS“ br. 125/04 i 111/09, koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što i žalbu tužioca čini nedozvoljenom.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385.ZPP).

Protiv odluka drugostepenog suda, odnosno protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. ZPP). Kako je protiv rešenja drugostepenog suda izjavljena žalba, to je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tuženog primenom člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasniku RS“ br. 125/04 i 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.5.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja isplate otpremnine podneta je 03.08.2007. godine. Postupak je pravnosnažno rešen 05.08.2019. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 359.100,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome je pravnosnažna odluka doneta posle 31.05.2014. godine, a vrednost predmeta spora je ispod granične vredosti za dozvoljenost revizije, odnosno ispod dinarske protivvrednosti 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, u skladu sa odredbom člana 394. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić