U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, koga zastupa punomoćnik Radomir Stojčić, advokat iz …, protiv tužene Republike Srbije-Ministarstva odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca (pogrešno označenoj kao žalba) izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 2092/2013 od 06.02.2019.godine u sednici veća održanoj 05.09.2019.godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija (pogrešno označena kao žalba) tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž.br. 2092/2013 od 06.02.2019.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž.br. 2092/2013 od 06.02.2019. godine odbijen je kao neosnovan predlog tužioca za ponavljanje postupka pred drugostepenim sudom u predmetu Gž.br. 2092/2013.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju (pogrešno označenu kao žalba), zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 412. u vezi člana 399. Zakona o parničnom postupku (Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09) koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi mogle predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužioca.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2092/2013 od 25.12.2013.godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 57916/2010 od 15.10.2012.godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete, u ukupnom iznosu od 3.249.372,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do isplate, a tužilac je obavezan da tuženoj naknadi parniče troškove u iznosu od 118.500,00 dinara. Tužilac je 30.05.2017.godine, 16.06.2017.godine i 29.09.2017.godine preko punomoćnika, podneo predlog za ponavljanje postupka pred drugostepenim sudom u predmetu Gž 2092/2013 na osnovu člana 422. stav 1. tačka 11. i člana 429. Zakona o parničnom postupku i člana 87. Zakona o Ustavnom sudu, pozivajući se na činjenicu da je u predmetu sa istim činjeničnim i pravnim osnovom Ustavni sud doneo odluku Už 863/2012 kojom je utvrđena povreda prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava zajemčenu odredbama člana 32. stav 1. i 36. stav 1. Ustava Republike Srbije. Istom odlukom, u postupku po ustavnoj žalbi BB iz …, usvojena je ustavna žalba i utvrđeno da su presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 839/11 od 15.12.2011.godine povređena prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava zajemčena članom 32. stav 1. i 36. stav 1. Ustava Republike Srbije i naloženo je Apelacionom sudu u Beogradu da ponovi postupak po žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 61258/10 od 20.12.2010.godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je zaključio da predlog tužioca za ponavljanje postupka nije osnovan jer se odluka Ustavnog suda koju je tužilac priložio ne odnosi na ovaj predmet i na tužioca, zbog čega se ne može primeniti na pravnu situaciju u ovom postupku.

Prema članu 422. stav 1. tačka 11. Zakona o parničnom postupku, postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako je u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku.

Članom 87. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da ako je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda više lica, a samo neki od njih su podneli ustavnu žalbu, odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka na osnovu člana 422. stav 1. tačka 11. Zakona o parničnom postupku, jer se dejstvo odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi u postupku utvrđenja povrede zajemčenog prava i poništaj sudske odluke može proširiti na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, samo uz uslov da je Ustavni sud ocenio da je to nužno u konkretnom slučaju i da to utvrdi svojom odlukom.

Neosnovano se ukazuje revizijom tužioca na pogrešnu primenu materijalnog prava sa obrazloženjem da nije potrebno u svakoj odluci Ustavnog suda povodom ustavne žalbe utvrditi prošireno dejstvo odluke toga suda.

„Bitna karakteristika odluka Ustavnog suda po ustavnoj žalbi jeste njihovo delovanje prema učesnicima (strankama) u konkretnom postupku (inter partes), a samo izuzetno prema trećim licima (ultra partes). Naime, prema Zakonu o Ustavnom sudu, postoji pravna mogućnost proširenog dejstva odluke Ustavnog suda i na treća lica, ali je ona uslovljena postojanjem i ostvarivanjem određenih uslova (pretpostavki) utvrđenih zakonom. Iz člana 87. Zakona o Ustavnom sudu sledi da se odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da je pojedinačnom sudskom odlukom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno pravo i sloboda više lice, može odnositi i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se taj neustavni akt neposredno odnosi na njih i ako se ta lica nalaze u istoj pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe. Iz navedene odredbe Zakona o Ustavnom sudu proizilazi da se dejstvo konkretne odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi-u pogledu utvrđivanja povrede zajemčenog prava i poništaj odluke suda-može proširiti i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ali pod uslovom da Ustavni sud oceni da je to nužno u konkretnom slučaju, te da isto izričito utvrdi svojom odlukom, odnosno da svojom odlukom sud odredi krug lica na koja proširuje dejstvo te konkretne odluke“. (odluka Ustavnog suda Rs Už 8736/2013 od 18.06.2015.godine). U reviziji tužioca u pretežnom delu se ponavljaju žalbeni navodi koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, a koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Na osnovu člana 412. stav 4. u vezi člana 405. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić