Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Čanković, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz sela ..., GG iz ..., selo ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., čiji je punomoćnik Dara Hut, advokat iz ..., ŽŽ iz ..., čiji je punomoćnik Čedo Bojanić, advokat iz ... i ZZ iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9288/19 od 05.11.2020. godine i žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 9/22 od 20.09.2022. godine, u sednici održanoj 23.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 9/22 od 20.09.2022. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9288/19 od 05.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 12503/19 od 10.09.2019. godine, stavom I izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi ugovor o kupoprodaji zaključen između pokojne II i pokojnog JJ u svojstvu prodavaca i pokojne KK u svojstvu kupca, overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem Ov br. ../87 od 04.11.1987. godine, kao i u delu kojim je tražio da se obavežu pravni sledbenici pokojne II i to: DD i ĐĐ i pravni sledbenici pokojnog JJ i to: EE, ŽŽ i ZZ, kao i pravni sledbenici pokojne KK i to: BB, VV i GG, da sa tužiocem zaključi ugovor o kupoprodaji 5/12 idealnih delova na nepokretnosti upisane zk. telo II u ZKUL .. k.o. ..., stambenoj kući koja se nalazi u ulici ... broj .. u ..., što ako ne učine, da tužiocu presuda služi kao osnov za uknjižbu njegovog prava svojine na navedenom idealnom delu označene nepokretnosti, kao i u delu kojim je tražio da se oglase pravni sledbenici pokojne KK i to: BB, VV i GG, da po pravnosnažnosti presude iz depozita bivšeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu R 2098/88 preuzmu deponovanu kupoprodajnu cenu u iznosu od tadašnjih 6.000.000,00 dinara, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka, kao neosnovan. Stavom II izreke, obavezan je tužilac da tuženom EE na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 7.500,00 dinara. Stavom III izreke, obavezan je tužilac da tuženom ŽŽ na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 7.500,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 9288/19 od 05.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 12503/19 od 10.09.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa i pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Rešenjem R3 9/22 od 20.09.2022. godine, Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužioca, na osnovu odredbe člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, sa izmenama i dopunama).

Podneskom od 07.10.2022. godine, tužilac je izjavio blagovremenu žalbu protiv tog rešenja zbog pogrešne primene materijalnog prava, imajući u vidu da taj podnesak ima sadržinu žalbe propisanu odredbom člana 357. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 119/09) i da vrstu podneska određuje njegov sadržaj a ne naziv.

Ispitujući dozvoljenost žalbe, primenom odredbe člana 411. u vezi člana 373. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da žalba nije dozvoljena.

Kao redovni pravni lek, žalba može da se izjavi protiv presude donete u prvom stepenu (član 55. Zakona o parničnom postupku) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. Zakona o parničnom postupku). Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (član 394. Zakona o parničnom postupku) i protiv rešenja drugostepenog suda (član 412. Zakona o parničnom postupku) stranke mogu da izjave reviziju.

Imajući u vidu da Zakon o parničnom postupku, koji se u ovom slučaju primenjuje, ne predviđa žalbu kao pravni lek koji može da se izjavi protiv rešenja drugostepenog suda, sledi da žalba tužioca nije dozvoljena, pa je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Prema članu 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla da pobija revizijom, po članu 394. tog Zakona, kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava.

Uslov za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 395. Zakona o parničnom postupku, u konkretnom slučaju nije ispunjen, jer žalbeni sud nije uvažio predlog revidenta.

Revizija tuženog nije dozvoljena ni kao redovna.

Naime, prema članu 506. stav 1 (prelazne i završne odredbe) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), postupci započeti pre stupanja na snagu tog zakona sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09). Međutim, prema članu 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), objavljenih u „Službenom glasniku RS“, broj 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. U ovom slučaju, pravnosnažna drugostepena presuda, koja se pobija revizijom doneta je 05.11.2020. godine, posle stupanja na snagu navedenih novela Zakona o parničnom postupku.

Tužbu radi poništaja ugovora o kupoprodaji zbog povrede prava preče kupovine tužilac je podneo 17.05.1988. godine, a taksa na tužbu mu je naplaćena u iznosu od 1.900,00 dinara, za vrednost predmeta spora od 10.000,00 dinara.

U ovom imovinskopravnom sporu koji za predmet ima obligaciono-pravni zahtev i u kom je vrednost predmeta spora 10.000,00 dinara, revizija nije dozvoljena pošto vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Na osnovu izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić