Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Marković, advokat iz ..., protiv tuženih JP „Putevi Srbije“ iz Beograda i „Putevi“ d.o.o. iz Ivanjice, čiji je zajednički punomoćnik Dragoš Cukavac, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o zahtevima za preispitivanje pravnosnažne presude i reviziji tuženih, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1096/19 od 25.12.2019. godine, sa rešenjem o ispravci presude Gž 1096/19 od 30.06.2020. godine, u sednici održanoj 10.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJU SE kao nedozvoljeni zahtevi prvotuženog od 26.02.2020. godine i drugotuženog od 16.02.2020. godine, za preispitivanje pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1096/19 od 25.12.2019. godine.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1096/19 od 25.12.2019. godine ispravljena rešenjem istog suda Gž 1096/19 od 30.06.2020. godine, u stavu prvom, trećem, petom i osmom izreke i u ukinutim delovima predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 972/18 od 14.11.2018. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca, pa su stavom prvim izreke obavezani tuženi da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete usled pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti sina isplate tužiocu AA iznos od 400.000,00 dinara, tužilji BB iznos od 500.000,00 dinara, tužiocu VV zbog smrti brata iznos od 300.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.11.2018. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima solidarno na ime naknade materijalne štete, troškova sahrane isplate iznos od 259.861,00 dinar sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.11.2011. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužilji BB iz ... solidarno na ime gubitka zarade zbog smanjene radne sposobnosti isplate iznos od 1.267.481,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.08.2018. godine pa do isplate, te da ubuduće plaćaju novčanu rentu u visini od 9.712,50 dinara mesečno počev od 01.09.2018. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, a najkasnije do 05. u mesecu za tekući mesec, s tim što su dospele rate dužni da isplate odjednom. Stavom četvrtim izreke, tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tuženi obavežu da im solidarno na ime naknade nematerijalne štete usled pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti sina i brata, za svakog tužioca isplate veće iznose od dosuđenih stavom prvim izreke do tužbom traženih i na ime tražene materijalne štete odbijen je kao neosnovan. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tuženi solidarno obavežu da im na ime naknade štete zbog gubitka redovnog pomaganja usled smrti sina isplate iznos od 3.168.670,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.08.2018. godine te da ubuduće plaćaju novčanu rentu u visini od 24.281,00 dinara mesečno počev od 01.09.2018. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski razlozi, kao neosnovan. Stavom šestim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 986.385,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1096/19 od 25.12.2019. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Ivanjici P 972/18 od 14.11.2018. godine i presuđeno, stavom prvim izreke: delimično je usvojen tužbeni zahtev pa su obavezani tuženi da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete usled pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti sina i brata solidarno plate i to tužiocu AA iznos od 782.000,00 dinara, tužilji BB iznos od 960.000,00 dinara i tužiocu VV iznos od 586.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.11.2018. godine pa do isplate; stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev svakog tužioca za razliku od potraživanog iznosa nematerijalne štete do iznosa dosuđenog stavom prvim sa traženom zakonskom zateznom kamatom; stavom trećim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca pa su obavezani tuženi da tužiocima solidarno na ime naknade materijalne štete na ime troškova sahrane plate iznos od 416.328,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.11.2018. godine pa do isplate; stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilaca za razliku od potraživanog iznosa materijalne štete na ime troškova sahrane do iznosa dosuđenog stavom trećim izreke sa traženom zakonskom zateznom kamatom; stavom petim izreke obavezani su tuženi da tužilji BB solidarno na ime gubitka zarade zbog smanjene radne sposobnosti plate iznos od 2.027.700,00 dinara, te ubuduće da plaćaju novčanu rentu u visini od 15.540,00 dinara mesečno počev od 01.09.2018. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, a stavom šestim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje BB za razliku od potraživnog do dosuđenog iznosa stavom petim izreke; stavom sedmim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilaca AA i BB kojim su tražili da se tuženi solidarno obavežu da im na ime naknade štete zbog gubitka redovonog pomaganja usled smrti sina isplate iznos od 3.168.670,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.08.2018. godine te da ubuduće plaćaju novčanu rentu u iznosu od 24.281,00 dinara mesečno počev od 01.09.2018. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi i to u celosti kao neosnovan; stavom osmim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima naknade troškove parničnog postupka solidarno u iznosu od 1.259.320,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1096/19 od 30.06.2020. godine ispravljena je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1096/19 od 25.12.2019. godine u izreci u petom stavu u trećem redu, tako što iza reči „2.027.700,00 dinara“ treba da stoji „sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.08.2018. godine pa do isplate“, a u ostalom delu presuda ostaje neizmenjena.

Protiv drugostepene presude punomoćnik prvotuženog podneo je zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1096/19 od 25.12.2019. godine, dana 26.02.2020. godine, a punomoćnik drugotuženog dana 16.02.2019. godine, sa pozivom na odredbu člana 421. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost zahteva za preispitivanje pravnosnažne presude na osnovu člana 421. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da zahtevi tuženih nisu dozvoljeni.

Odredbom člana 421. stav 1. ZPP propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, Republički javni tužilac može da podnese Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude. Stavom 3. istog člana propisano je da zahtev iz stava 1. može da se podnese u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude.

Prema članu 422. stav 2. ZPP, ako je zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude nepotpun, nerazumljiv, nedozvoljen, neblagovremen ili ako zahtev nije podnelo ovlašćeno lice, Vrhovni kasacioni sud će ga odbaciti rešenjem.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu jedino ovlašćeno lice za podnošenje zahteva je Republički javni tužilac koji zahtev može da podnese ako je pravnosnažnom presudom povređen zakon na štetu javnog interesa.

U konkretnom slučaju, zahtevi su izjavljeni od strane lica koja nisu ovlašćena za podnošenje istih (punomoćnici tuženih) zbog čega su isti nedozvoljeni.

Na osnovu člana 422. stav 2. ZPP odllučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su preko punomoćnika izjavili reviziju na stav prvi, treći, peti i osmi izreke, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu reviziju na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 57/14) i utvrdio da je revizija tuženih osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 16.11.2007. godine na državnom putu drugog reda broj ... ... – ... – ... (...), oko 16,30 časova dogodila se saobraćajna nezgoda, kojom prilikom je život izgubio GG (star ... godina), a koji je kritičnom prilikom upravljao putničkim motornim vozilom. U momentu nezgode na mestu suvozača nalazila se njegova majka BB. Tužioci u ovoj parnici su roditelji i brat sada pokojnog GG, koji su zbog navedenog događaja trpeli i trpe nematerijalnu i materijalnu štetu koju u ovoj parnici potražuju. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke i nalaza i mišljenja Gradskog zavoda za veštačenje Beograd (nakon izvršenog uvida u zapisnik o uviđaju predmetne saobraćajne nezgode, dobijenog izveštaja RHMZ o vremenskoj situaciji na dan 16.11.2007. godine i u vreme nastanka nezgode, saslušanja svedoka i stranaka u postupku) utvrđena je odgovornost za nastanak saobraćajne nezgode, nakon čega je sud utvrdio i doprinos nastanku saobraćajne nezgode od strane pokojnog GG od 20%. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra utvrđena je dužina i intenzitet duševnih bolova koje su tužioci trpeli i trpe zbog smrti svog sina odnosno brata, da tužilja BB ima i dalje teži depresivan poremećaj zbog jakih duševnih bolova i da nije sposobna za rad na poljoprivredi. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko finansijske struke utvrđeni su ukupni materijalni troškovi na ime troškova sahrane, podušja, izrade spomenika i spomen ploče pored puta. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka poljoprivredne struke utvrđena je visina doprinosa koji bi sada pok. GG ostvarivao svakodnevno na imanju svojih roditelja i u svom domaćinstvu, da nije bilo njegove prerane smrti, a utvrđen je doprinos tužilje u ostvarivanju prihoda domaćinstva na godišnjem nivou.

Nakon otvaranja glavne rasprave pred drugostepenim sudom dana 07.08.2019. godine, punomoćnik tužilaca je pisanim podneskom od 16.09.2019. godine preinačio tužbu tužilaca (precizirao – povećao zahtev), a drugostepeni sud je na glavnoj raspravi rešenjem dozvolio preinačenje tužbe od 16.09.2019. godine, kome su se punomoćnici tuženih protivili, pa je nakon zaključenja glavne rasprave odlučio o tužbenom zahtevu tužilaca po navedenom preinačenom zahtevu, delimično usvajajući isti i odlučujući kao u izreci drugostepene presude.

Osnovano se revizijom tuženih ukazuje da je drugostepeni sud u toku postupka načinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, jer je pogrešno primenio odredbu člana 199. stav 1. ZPP, a nije primenio odredbu člana 385. stav 1. ZPP, što je od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Odredbom člana 199. stav 1. ZPP propisano je da tužilac može do zaključenja glavne rasprave da preinači tužbu.

Odredbom člana 200. stav 1. ZPP propisano je da je preinačenje tužbe promena istovetnosti zahteva, povećanje postojećeg ili isticanje drugog zahteva uz postojeći.

Odredbom člana 385. stav 1. ZPP propisano je – ako u članu 383. i 384. ovog Zakona nije drugačije propisano, odredbe o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom (član 310. – 335.), kao i odredbe člana 67, 70, 202. člana 336. – 345, člana 352. – 354, člana 356. – 358. i člana 362. ovog Zakona shodno se primenjuju i na raspravu i postupak pred drugostepenim sudom.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da odredba člana 385. stav 1. ZPP isključuje primenu člana 199. stav 1. i člana 200. stav 1. ZPP na raspravi i u postupku pred drugostepenim sudom, što u konkretnom slučaju znači da drugostpeni sud nije mogao da prihvati preinačenje tužbe tužilaca u postupku i na raspravi pred drugostepenim sudom i da o istom odluči svojom presudom.

Sa iznetih razloga, pobijana drugostepena presuda je morala biti ukinuta, kao i odluka o troškovima parničnog postupka jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu presudu.

Sa iznetih razloga, primenom člana 415. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu dva izreke rešenja.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momiorvić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić