Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić i Jasminke Stanojević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., Opština Bujanovac, čiji je punomoćnik Ejup Kamberi, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Republičko javno tužilaštvo, Osnovno javno tužilaštvo Vranje, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o zahtevu tužioca za preispitivanje pravnosnažne presude podnetom protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3240/2019 od 04.09.2019. godine, u sednici održanoj 20.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev tužioca za preispitivanje pravnosnažne presude izjavljen protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3240/2019 od 04.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P 223/19 od 09.05.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 15.05.2019. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode i zadržavanja u policiji u vremenu od 19.05.2016. godine do 20.05.2016. godine i na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda i časti plati 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2019. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog nekorišćenja ... vozila marke „...“, model ..., reg.oznake ... ...-..., broj šasije ..., u vremenskom periodu od 19.05.2016. godine do 13.04.2017. godine plati 249.443,37 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.06.2017. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete plati preko dosuđenih 249.443,37 dinara do traženih 754.997,92 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.06.2017. godine pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 167.060,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3240/2019 od 04.09.2019. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P 223/19 od 09.05.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 15.05.2019. godine u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode i zadržavanja u policiji u vremenu od 19.05.2016. godine do 20.05.2016. godine plati 3.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2019. godine pa do konačne isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev preko iznosa dosuđenog ovom presudom, a do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2019. godine pa do konačne isplate. Odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog nekorišćenja ... vozila marke „...“, model ..., reg.oznake ... ...-..., broj šasije ..., u vremenskom periodu od 19.05.2016. godine do 13.04.2017. godine plati 249.443,37 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.06.2017. godine pa do konačne isplate i obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka od 12.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je podneo zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude.

Ispitujući dozvoljenost zahteva za preispitivanje pravnosnažne presude, u smislu člana 422. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da zahtev nije dozvoljen.

Naime, zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude kao pravni lek predviđen je članom 421. do 425. Zakona o parničnom postupku. Odredbom člana 421. stav 1. ovog Zakona, propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu Republički javni tužilac može da podnese Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude. Stavom drugim, trećim i četvrtim istog člana, propisano je pod kojim uslovima i u kojim rokovima Republički javni tužilac može podneti ovaj vanredni pravni lek, kao i postupanje drugostepenog suda po prijemu zahteva. Odredbe člana 422. do 425. ZPP, propisuju postupanje Vrhovnog kasacionog suda prilikom odlučivanja o zahtevu.

Imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude podneo tužilac, da je navedenim odredbama propisano da se ovaj vanredni pravni lek može podneti samo protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, te da samo Republički javni tužilac ima pravo da podnese ovaj pravni lek, pri čemu zakonom nije predviđeno supsidijerno pravo stranke da podnese zahtev ukoliko to ne učini nadležni javni tužilac, Vrhovni kasacioni sud nalazi da, u ovoj pravnoj stvari, zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude nije podnet od stane ovlašćenog lica, u smislu člana 421. stav 1. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 422. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić