Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u postupku raspravljanja zaostavštine pokojnog AA, bivšeg iz ..., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti izjavljnim od strane zakonskog naslednika BB iz ... protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 850/18 od 18.12.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 05.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti zakonskog naslednika BB iz ..., izjavljen protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 850/18 od 18.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, Sudska jedinica u Žagubici O 472/18 od 14.08.2018. godine odbijen je predlog naslednika BB iz ... za raspravljanje naknadno pronađene imovine pokojnog AA, bivšeg iz ..., od oca VV, rođenog .... 1912. godine, a umrlog ... 2007. godine, državljanina Republike Srbije, zbog nepostojanja iste.

Rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž 850/18 od 18.12.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba učesnika BB iz ... i rešenje Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, Sudska jedinica u Žagubici O 472/18 od 14.08.2018. godine potvrđeno.

Dopisom Gt.I.64/19 od 13.03.2019. godine, Republički javni tužilac je obavestio sud da nije podigao zahtev za zaštitu zakonitosti u predmetnom sporu, o čemu je obavestio podnosioca predloga.

Po prijemu ovog obaveštenja, podnosilac predloga - zakonski naslednik BB iz ... je putem punomoćnika advokata Miodraga Reljića iz ... izjavila zahtev za zaštitu zakonitosti.

Odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 415. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18) i člana 30. stav 2. Zakona o vanpraničnom postupku – ZVP („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95,...106/2015), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen.

Na osnovu člana 417. ZPP, zahtev za zaštitu zakonitosti može se podići od strane javnog tužioca samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ovog zakona, koja postoji ako je protivno odredbama tog zakona, sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3. tog zakona). Zahtev za zaštitu zakonitosti, shodno članu 416. ZPP, podiže javni tužilac određen zakonom, ali ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u predviđenim rokovima, stranka koja je podnela predlog tužiocu ovlašćena je je da sama izjavi ovaj vanredni pravni lek, na osnovu člana 418. ZPP. Dakle, kako je zakonom predviđeno supsidijarno pravo stranke da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti (ukoliko to ne učini nadležni javni tužilac), stranke takav zahtev mogu izjaviti samo iz razloga koji je propisan i za javnog tužioca, jer ne mogu imati više procesnih prava u korišćenju tog pravnog leka od nadležnog javnog tužioca.

Prema odredbi člana 3. stav 1. ZPP, sud u parničnom postupku odlučuje u granicama zahteva koje su stranke stavile u postupku, a prema stavu 2. ovog člana, stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka, mogu se odreći svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se. Tim odredbama izraženo je načelo dispozicije stranaka, koje se ogleda u ovlašćenju da slobodno raspolažu zahtevima koje su stavile u postupku. Međutim, dispozicija stranaka nije apsolutna i neograničena, pa je tako odredbom stava 3. istog člana propisano da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

„Nedozvoljeno raspolaganje stranaka“ predstavlja isključivo procesni institut koji se vezuje za ponašanje stranaka u vreme trajanja parnice i na odluku koja je zasnovana na njihovim dispozitivnim radnjama i to samo na odricanje od zahteva, priznanje zahteva i zaključenje poravnanja. Druge dispozitivne radnje ne mogu biti predmet nedozvoljenog raspolaganja koje se podvodi pod procesnu normu iz člana 361. stav 2. tačka 5. ZPP, kao procesni osnov za izjavljivanje, a time i usvajanje zahteva. Ova zakonska norma je restriktivna i ograničava razloge za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti kao vanrednog pravnog leka.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, jer se zakonski naslednik kao učesnik ostavinskog postupka u zahtevu ni formalno ni suštinski ne poziva na bitnu povredu odredaba iz člana 361. stav 2. tačka 5. ZPP. U zahtevu nijednim istaknutim navodom nije ukazano na postojanje ove bitne povrede odredaba parničnog postupka i na nedozvoljeno raspolaganje stranaka u ostavinskom postupku u smislu člana 3. stav 3. ZPP u vezi člana 30. stav 2. ZVP, već se suštinski ukazuje da je pogrešno primenjeno materijalno pravo od strane nižestepenih sudova, što nije zakonom propisan razlog za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 404. u vezi sa članom 421. stav 2. ZPP i članom 30. stav 2. ZVP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić