.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Gzz1 3/2024
09.01.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu, Filijala Novi Sad, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Jović, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o zahtevu tuženog za zaštitu zakonitosti izjavljenom protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1939/20 od 24.09.2020. godine, u sednici održanoj 09.01.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev tuženog za zaštitu zakonitosti izjavljen protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1939/20 od 24.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 82/2019 od 30.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim traži da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 384.189,20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da tužiocu naknadi troškove postupka. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 28.742,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je predlog tuženog za oslobađanje od plaćanja sudske takse u ovoj pravnoj stvari.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 1939/20 od 24.09.2020. godine, žalbu tužioca delimično usvojio, a delimično odbio, pa je presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 82/2019 od 30.01.2020. godine, u pobijanom delu odluke o tužbenom zahtevu i u delu odluke o troškovima parničnog postupka preinačena tako što je tuženi obavezan da tužiocu isplati iznos od 384.189,20 dinara i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, dok je u delu odluke o zakonskoj zateznoj kamati obračunatoj na glavni dug, presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je lično izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Ispitujući dozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 403.-435. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da zahtev tuženog nije dozvoljen.
Vanredni pravni lekovi propisani su u glavi XXVIII Zakona o parničnom postupku i to su: revizija; zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude i ponavljanje postupka. Zahtev za zaštitu zakonitosti nije vanredan pravni lek propisan Zakonom o parničnom postupku, dok zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, u smislu odredbe člana 421. stav 1. istog Zakona, može da podnese Republički javni tužilac.
Na osnovu odredbe člana 85. stav 3. Zakona o parničnom postupku, stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat.
Imajući u vidu da je tuženi, protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu izjavio vanredni pravni lek koji nije propisan Zakonom o parničnom postupku i da ga, u tom postupku, ne zastupa advokat niti je on sam advokat, sledi da njegov zahtev nije dozvoljen, pa je Vrhovni sud odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
