.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Gzz1 4/2025
19.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Rančev, advokat iz ..., protiv tuženog ''Serbia zijin copper'' d.o.o. Bor iz Bora, radi poništaja aneksa ugovora o radu, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je tužilja izjavila protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3325/2023 od 01.11.2024. godine, u sednici održanoj 19.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti koji je tužilja izjavila protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u presudi Apelacionog suda u Nišu Gž1 3325/2023 od 01.11.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Boru P1 108/2023 od 20.07.2023. godine, stavom I izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je prema tuženom poništen kao nepravilan i nezakonit aneks 3 Ugovora o radu br. .. od 28.08.2018. godine, zaveden pod br. .. od 21.06.2021. godine. Stavom II izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je tuženi obavezan da tužilju vrati na radno mesto KV ''...'' na koje je bila raspoređena pre potpisivanja aneksa 3 Ugovora o radu koji je zaveden pod br. .. od 21.06.2021. godine. Stavom III izreke, tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 386.743,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž1 3325/2023 od 01.11.2024. godine, stavom prvim izreke, potvrdio presudu Osnovnog suda u Boru P1 108/23 od 20.07.2023. godine, u stavovima prvom i drugom izreke, a žalbu tuženog odbio u tom delu kao neosnovanu. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke iste presude tako što je tuženi obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 116.150,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate, a deo zahteva za naknadu troškova parničnog postupka preko dosuđenog iznosa do iznosa od 386.743,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate, je odbijen. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na žalbu.
Protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u preinačujućem delu pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila zahtev za zaštitu zakonitosti.
Ispitujući dozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 403.-435. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da zahtev nije dozvoljen.
Vanredni pravni lekovi propisani su u glavi XXVIII Zakona o parničnom postupku i to su: revizija; zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude; ponavljanje postupka. Zahtev za zaštitu zakonitosti nije vanredan pravni lek propisan Zakonom o parničnom postupku, dok zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, u smislu odredbe člana 421. stav 1. istog Zakona, može da podnese Republički javni tužilac. Zahtev za zaštitu zakonitosti je vanredni pravni lek koji je bio propisan ranije važećim Zakonom o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04, 111/09), koji se u ovom slučaju ne primenjuje, imajući u vidu da je tužilja tužbu podnela 02.09.2021. godine.
Imajući u vidu da je tužilja izjavila vanredni pravni lek koji nije propisan važećim Zakonom o parničnom postupku, sledi da njen zahtev nije dozvoljen, pa je Vrhovni sud odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
