Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u izvršnom predmetu izvršnog poverioca Gradske opštine Novi Beograd, čiji je zakonski zastupnik Opštinsko prvobranilaštvo, protiv izvršnog dužnika AA iz ..., koga zastupa Deni RR Kuzmanović, advokat iz ..., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti izvršnog dužnika, izjavljenom protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž I 4033/20 od 16.12.2020. godine, u sednici od 02.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti izvršnog dužnika izjavljen protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž I 4033/20 od 16.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem o izvršenju Trećeg osnovnog suda u Beogradu II 1266/18 od 09.07.2018. godine, određeno je izvršenje na osnovu izvršne isprave – pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Beogradu P 3001/17 od 21.02.2018. godine, radi naplate novčanog potraživanja – troškova postupka u iznosu od 235.500,00 dinara i to na celokupnoj imovini izvršnog dužnika.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž I 4033/20 od 16.12.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog dužnika i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv pobijanog pravnosnažnog rešenja izvršni dužnik je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitnih povreda odredaba ranije važećeg Zakona o parničnom postupku iz člana 361.stav 2.tačka 12. i pogrešne primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da ne postoje zakonske mogućnosti za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka.

Izvršni poverilac je predlog za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja podneo 19.06.2018. godine, a na osnovu izvršne isprave - pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Beogradu od 21.02.2018. godine.

Prema odredbi člana 39. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju (''Službeni glasnik RS'' br. 106/2015...) u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak. Prema članu 545.tog zakona, izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju se prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju (''Službeni glasnik RS'' br. 31/11...139/14). Važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju je na snagu stupio 01.07.2016. godine i nije propisao mogućnost izjavljivanja vanrednih pravnih lekova, s tim da je izričitom odredbom člana 27. stav 3. propisano da protiv pravnosnažnog rešenja nisu dozvoljeni revizija, niti ponavljanje postupka.

Zahtev za zaštitu zakonitosti koji je izvršni dužnik podneo je vanredni pravni lek propisan ranije važećim Zakonom o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04... 111/09).

Prema odredbi člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...55/14, 87/18 i 18/20), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovešće se po odredbama ranije važećeg Zakona o parničnom postupku, a ako je u postupcima iz stava 1.ovog člana posle stupanja na snagu ovog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak sprovešće se po odredbama ovog (važećeg) zakona (stav 2. istog člana). Odredbom člana 508. ZPP, predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu 01.02.2012. godine.

Imajući u vidu način na koji citirane prelazne i završne odredbe ZPP uređuju njegovu primenu, proizlazi da se odredbe ranije važećeg Zakona o parničnom postupku koji je poznavao vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, primenjuju samo na postupke započete pre 01.02.2012. godine i u kojima posle navedenog datuma nije ukinuta prvostepena odluka i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Kako je izvršni postupak započet 19.06.2018. godine, to shodnom primenom zakona kojim se uređuje parnični postupak, koja je propisana članom 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, proizlazi da izvršni dužnik nije mogao da izjavi zahtev za zaštitu zakonitosti, a što podneti zahtev čini nedozvoljenim. Ako bi Vrhovni kasacioni sud i uzeo u razmatranje podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, morao bi da ga odbaci kao nedozvoljenog, s obzirom da stranke koje su na osnovu člana 418.ranije važećeg Zakona o parničnom postupku (na koji se izvršni dužnik poziva u podnetom zahtevu) ovlašćeni da same izjave ovaj vanredni pravni lek ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev, mogu da ga izjave samo iz razloga koji je predviđen i za javnog tužioca, jer ne mogu da imaju više prava u korišćenju ovog pravnog leka od javnog tužioca. Kako zahtev nije izjavljen zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku, to bi i u slučaju da je moguće primeniti ovaj ranije važeći zakon, bio nedozvoljen.

Važeći Zakon o parničnom postupku poznaje vanredni pravni lek – zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude. Prema članu 421. stav 1. i 2. ZPP, Republički javni tužilac može da podnese Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude donete u drugom stepenu kojom je povređen zakon na štetu javnog interesa. Kako, dakle, samo Republički javni tužilac ima pravo da podnese ovaj pravni lek, a u ovom konkretnom slučaju ga je podneo punomoćnik izvršnog dužnika, pri čemu zakonom nije predviđeno supsidijarno pravo stranke da podnese zahtev ukoliko to ne učini nadležni javni tužilac, Vrhovni kasacioni sud nalazi da ni eventualno upodobljavanje izjavljenog pravnog leka zahtevu za preispitivanje pravnosnažne odluke ne bi uticalo na njegovu dozvoljenost.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić