Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Kž I 121/05
16.03.2005. godina
Beograd

U IME NARODA

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Slobodana Gazivode, predsednika veća, Dragiše Đorđevića i Dragana Aćimovića, članova veća sa savetnikom Svjetlanom Nikolić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu optuženog AA, zbog krivičnog dela neovlašćenog držanja opojnih droga iz člana 245. stav 3. Osnovnog krivičnog zakona, rešavajući o žalbi optuženog izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu K. 588/04 od 17.12.2004. godine, u sednici veća održanoj dana 16.3.2005.godine, doneo je

 

 

P R E S U D U

 

ODBIJA SE kao neosnovana žalba optuženog AA i presuda Okružnog suda u Novom Sadu K. 588/04 od 17.12.2004.godine, POTVRĐUJE.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Presudom Okružnog suda u Novom Sadu K. 588/04 od 17.12.2004. godine oglašen je krivim AA zbog krivičnog dela neovlašćenog držanja opojnih droga iz člana 245. stav 3. OKZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 20.000 dinara koju je dužan da plati u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja a u slučaju nenaplativosti određeno je da će se novčana kazna zameniti u kaznu zatvora i to tako što će se za svakih 200 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora; na osnovu člana 245. stav 5. OKZ određeno je da će se opojna droga – marihuana bruto težine 2,90 grama oduzeti od okrivljenog i uništiti u skladu sa zakonskim propisima; okrivljeni je oslobođen obaveze plaćanja sudskog paušala a troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

 

Protiv navedene presude žalbu je izjavio optuženi AA, iz svih zakonskih razloga sa predlogom da se presuda preinači tako što će optuženi biti oslobođen od odgovornosti za navedeno krivično delo, odnosno da se presuda ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

 

Republički javni tužilac je podneskom Ktž. 246/05 od 14.2.2005.godine predložio da se odbije kao neosnovana žalba optuženog AA a presuda Okružnog suda u Novom Sadu K. 588/04 od 17.12.2004.godine potvrdi.

 

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio sve spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, pa je po oceni žalbenih navoda optuženog našao:

 

Prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka niti povrede krivičnog zakona na koje drugostepeni sud u smislu člana 380. stav 1. tačka 1. i 2. ZKP pazi po službenoj dužnosti. Ne stoje ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje se u žalbi optuženog AA samo deklarativno ukazuje bez navođenja u čemu se iste sastoje.

 

Činjenično stanje u pobijanoj presudi je potpuno i pravilno utvrđeno kako na osnovu priznanja optuženog AA o izvršenju krivičnog dela u pitanju tako i materijalnih dokaza u spisima – potvrde o privremeno oduzetim predmetima od optuženog i izveštaja Instituta za sudsku medicinu ___ o veštačenju oduzetog biljnog materijala sumnjivog na drogu, koji potvrđuju odbranu optuženog, o čemu su u pobijanoj presudi na strani 3 nastavljeno na strani 4 obrazloženja dati valjani razlozi, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

 

Zato se navodi optuženog kojima se prvostepena presuda pobija samo citiranjem zakonskog osnova – pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja , pri čemu se razlozi ne navode, pokazuju neosnovanim.

 

Prema tome, činjenično stanje kako u pogledu činjenica koje čine obeležje krivičnog dela u pitanju , tako i u pogledu onih koje se tiču psihičkog odnosa optuženog prema učinjenom delu, pravilno je i potpuno utvrđeno, a kvalifikacijom dela po članu 245. stav 3. OKZ i krivični zakon je pravilno primenjen, o čemu su takođe u pobijanoj presudi dati razlozi na strani 4 stav jedan obrazloženja, a koje prihvata i ovaj sud. Stoga su i navodi u žalbi optuženog o tome da je u pitanju delo malog značaja, s obzirom da predmet nije namenjen prodaji te da nisu ispunjeni uslovi za kažnjavanje, neosnovani i neprihvatljivi.

 

Ispitujući odluku o kazni, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio i ocenio sve okolnosti od značaja za odmeravanje kazne optuženom. Dat je odgovarajući značaj utvrđenim olakšavajućim okolnostima – mladost optuženog koji je u vreme izvršenja dela imao 26 godina te porodičnim prilikama jer živi u vanbračnoj zajednici sa roditeljima , bez imovine je i stalnog zaposlenja , priznao je izvršenje krivičnog dela, izrazio kajanje, a tokom postupka je imao korektan odnos prema sudu. Takođe je dat odgovarajući značaj i ranijoj osuđivanosti optuženog, ali za druga krivična dela za koja su mu izrečene uslovne osude. Stoga je odmerena novčana kazna u iznosu od 20.000 dinara srazmerna stepenu društvene opasnosti izvršenog krivičnog dela i krivične odgovornosti optuženog, pa je nužna za ostvarivanje u zakonu propisane svrhe kažnjavanja – član 33. OKZ.

 

Kako je dakle u pitanju krivično delo koje ne predstavlja neznatnu društvenu opasnost niti je malog značaja, pri čemu štetne posledice nisu neznatne ili odsutne, to se suprotni navodi u žalbi optuženog sa predlogom oslobođenja od optužbe zbog neznatne društvene opasnosti i malog značaja – pokazuju neosnovanim.

 

Odluka o oduzimanju predmeta – opojne droge marihuane zasniva se na pravilnoj primeni odredbe člana 69. u vezi člana 245. stav 5. OKZ, pa se zakonitost i pravilnost izricanja iste ni žalbom optuženog ne dovodi u sumnju.

 

Sa svega napred izloženog, a na osnovu člana 388. ZKP, odlučeno je kao u izreci presude.

 

Predsednik veća

sudija,

Slobodan Gazivoda, s.r.

Zapisničar,

Svjetlana Nikolić, s.r.

 

Za tačnost otpravka

vs