Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Kž I 154/05
02.06.2005. godina
Beograd

U IME NARODA

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Novice Pekovića, predsednika veća, Slobodana Gazivode i Sonje Manojlović, sa savetnikom Snežanom Medenicom, zapisničarem, u krivičnom postupku protiv optuženog AA zbog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. OKZ, odlučujući o žalbi Okružnog javnog tužioca u Jagodini, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Jagodini K.161/04 od 30.11.2004. godine, u sednici veća održanoj dana 2.6.2005. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

 

UVAŽAVANJEM žalbe Okružnog javnog tužioca u Jagodini, PREINAČUJE SE presuda Okružnog suda u Jagodini K.161/04 od 30.11.2004. godine, samo u pogledu odluke o kazni, tako što Vrhovni sud optuženog AA zbog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. OKZ, 0u produženom trajanju, za koje delo je prvostepenom presudom oglašen krivim – primenom odredaba članova 42. i 43. OKZ, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, u koju kaznu mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 17.9.2003. godine do 30.9.2003. godine.

U ostalom delu prvostepena presuda ostaje neizmenjena.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

 

Presudom Okružnog suda u Jagodini K.br.161/04 od 30.11.2004. godine optuženi AA oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. KZ SRJ, za koje delo je primenom odredaba članova 42. i 43. KZ SRJ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca. U ovu kaznu uračunato mu je vreme provedeno u pritvoru od 17.9.2003. godine do 30.9.2003. godine.

 

Istom presudom, na osnovu člana 69. stav 3. i člana 245. stav 4. KZ SRJ optuženom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta – opojne droge, i optuženi je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 3.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 9.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

 

Protiv ove presude žalbu je izjavio Okružni javni tužilac u Jagodini zbog odluke o kazni, sa predlogom da Vrhovni sud Srbije preinači pobijanu presudu i optuženog AA osudi na strožiju kaznu zatvora.

 

Republički javni tužilac je dopisom Ktž. br.279/05 od 22.2.2005. godine predložio da se žalba Okružnog javnog tužioca u Jagodini uvaži i prvostepena presuda preinači tako što će se optuženom izreći kazna zatvora u dužem trajanju.

 

Vrhovni sud je, u sednici veća, razmotrio celokupne spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom, navodima izjavljene žalbe i napred navedenim mišljenjem Republičkog javnog tužioca, pa je našao:

 

Žalba je osnovana.

 

Prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona, koje Vrhovni sud, kao drugostepeni, ispituje po službenoj dužnosti.

 

Ispitujući prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni, Vrhovni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno utvrdio i cenio sve okolnosti propisane odredbom člana 41. OKZ. Kao otežavajuću okolnost, prvostepeni sud je pravilno cenio dosadašnju osuđivanost optuženog, a kao olakšavajuću okolnost mladost optuženog, njegove imovinske prilike, korektno držanje pred sudom i obećanje da ubuduće neće vršiti krivična dela. Dajući pravilan značaj utvrđenim olakšavajućim okolnostima, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je optuženom ublažio kaznu ispod zakonom propisanog minimuma, nalazeći da ove okolnosti imaju karakter osobito olakšavajućih.

 

Međutim, prvostepeni sud je, primenjujući KZ SRJ, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP, obzirom da je primenio Zakon koji se u konkretnom slučaju ne može primeniti. Ovo stoga što je optuženi oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. KZ SRJ u produženom trajanju, a iz izreke presude vidljivo je da je poslednja radnja izvršena dana 16.9.2003. godine, kada je Osnovni krivični zakon već stupio na snagu. Kako je, dakle, optuženi krivično delo izvršio i u vreme važenja starog i u vreme važenja novog zakona, obzirom da je reč o krivičnom delu u produženom trajanju, to je prvostepeni sud bio dužan da primeni novi zakon, dakle Osnovni krivični zakon, jer je radnja izvršena u vreme donošenja Osnovnog krivičnog zakona.

 

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je otklonio navedenu povredu krivičnog zakona, i primenom odredaba članova 42. i 43. OKZ, optuženog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru.

 

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 391. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

 

 

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r. Novica Peković, s.r.

 

Za tačnost otpravka

 

IJ