Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 499/15 od 09.07.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Vranju, branilaca okrivljenih P.C. i S.P., a presuda Višeg suda u Vranju K 46/14 od 17.03.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podnela branilac okrivljenog S.P., advokat R.F., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, i zbog povrede ustavnih prava iz člana 32. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i okrivljenog S.P. oslobodi od optužbe za krivično delo iz člana 247. stav 1. u vezi člana 34. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog S.P. u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da su izreke pobijanih presuda u osuđujućem delu u odnosu na osuđenog S.P. nerazumljive, protivrečne same sebi i razlozima presude, te da u presudama nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, dok su izneti razlozi potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presuda o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika. Takođe, branilac ističe i da su nižestepeni sudovi u obrazloženjima osporenih presuda prilikom ocene izvedenih dokaza primenili dvostruke kriterijume bez objašnjenja zašto su poklonili veru iskazima ostalih okrivljenih koji su u ovom postupku oslobođeni od optužbe, a nisu poklonili veru iskazu okrivljenog S.P. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na to da su pobijane presude donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljeni S.P. u ovom postupku osuđen ne sadrži okolnosti koje određuju podstrekavanje kao oblik objektivne i subjektivne saučesničke veze više izvršilaca, te da ne sadrži ni osnovne elemente bića tog krivičnog dela kao što su umišljaj i namera okrivljenog S.P. da podstrekne okrivljenog P.C. na omogućavanje uživanja opojnih droga, a kojim navodima branilac, po oceni ovog suda, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. U vezi sa tim branilac ističe da iskazi okrivljenih P.C., D.S. i M.S. potvrđuju odbranu okrivljenog S.P. da on od njih nije tražio opojnu drogu dok je bio na hirurškom odeljenju bolnice u Surdulici, već je tražio da ga posete i da mu donesu cigarete, a što je potvrđeno i otpusnom listom na ime S.P. u kojoj je naznačeno da on nije imao simptome značajne apstinencijalne krize.

Iz navedenog, po oceni ovog suda, proizilazi da branilac okrivljenog iako ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, odnosno osporava činjenični zaključak nižestepenih sudova da je okrivljeni S.P. kritičnom prilikom od okrivljenog P.C. tražio da mu u bolnicu gde je ležao donese paketić opojne droge heroin sakriven u foliji između cigareta koji je prethodno ostavio na ugovoreno mesto, na taj način što daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i iz takve ocene utvrđuje drugačije činjenično stanje, a naime da je okrivljeni S.P. od okrivljenog P.C. kritičnom prilikom samo tražio da mu donese cigarete.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitostii protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da je pobijanim presudama povređeno pravo na pravično suđenje u razumnom roku, kao i pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, koja prava su zajemčena članom 32. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije. Međutim, kako uz zahtev branilac nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da su okrivljenom pobijanim odlukama i u postupku koji je prethodio njihovom donošenju povređena navedena ljudska prava i slobode zajemčeni Ustavom, to je ovaj sud, ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. u delu u kojem je zahtev odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar - savetnik                                                                                Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                            Janko Lazarević,s.r.